Андора

Извор: Нециклопедија

Кнежевина Андора је минијатурна европска држава коју сви познајемо као оно мало пркно између Француске и Шпаније, скривено у гудурама Пиринеја, ушушкано међ пашњацима и окомитим клисурама, насељено пастирима, чобанима и доконим козорозима и дивокозама који по васцели дан преживају и попуњавају су доку, откако је Европска Унија забранила да се на традиционалан, али самим тим и изузетно нехигијенски и нехуман начин сточари, чобанише и уопште руководи стоком. Од тад, Андора има само тривијалан, туристички значај и многи је маргинализују и сећају се исте само онда када играју занимљиву географију, нпр. Ипак, ово је све далеко од праве и коначне истине. Наш истраживач Захарије Трнавчевић открива праву истину о овој дуго скриваној завери, и то баш из архива главне Андорске селендре, Чантавира.


Истина о Андори[уреди]

Некада давно, када још не бејаше ни Сунца ни Месеца, ни гајдаша, ни чардаша, ни Америке, ни Енглеске, ни комуниста, ни капиталиста, древни аквитански дабар, који нема везе за повести (повешћу?) историјом Андоре, падаше ничице пред Римским акузативом и аблативом, а Андора већ беше слободно и просперитетно друштво. Пошто су људи тада били тек пристали уз обале Средње Земље, и беху још сасвим длакави, неуки и превише скупи за одржавање у планинским врлетима Пиринеја, овим планинама је владала миЦка раса хуманоида које сви добро знамо као баштенске патуљке. Ова керамичка бића, брадата и лакована, стајала су храбро наспрам зелених, славних пашњака, чувајући тајну о гомили подземних пролаза препуних злата, дијаманата и тартар соса. Вековима су се прилагођавали променама, подмићивали људе да граде куће на њиховим окнима, и пастире да им чувају овце. Данашња де јуре администрација Андоре само је пуки параван за разне закулисне радње баштенских патуљака, чије подземно царство заузима добар део Западне Европе. И дан данас су у (подземној) завади са саксијским гоблинима, који држе Швајцарску, Алпе, Италију и цео Балкан, а највећи спор се води око гудура Клермон-Ферана и једног штанда у Гучи. Поред тога, подземни Андорци завиде гоблинима што су у стању да преузму скоро сасвим људски облик уз неке благе особености глодара (као чувени српски стенд-ап комедијаш Божидар Ђелић нпр.), и на њиховом јаком савезу са Швајцарским Банкарима и бубашвабама из Прњавора.


Име Андоре[уреди]

По теорији великог палеосрбиолога и машинбравара Јована Шњ. Деретића, Андора није ништа друго него Ародна када се прочита унатрашке, што ће свако дете схватити као Народна, што значи да су Стари Срби, антички народ, овде основали прву Народну Републику и тако претекли Париску комуну за барем 76000 година. Ово је оповргнуто спектрографском анализом коју је спровео највећи Србин свих времена, Сава из Кикинде, који је утврдио да су у то време Стари Срби још увек вршљали по другим сазвежђима, што доказује да су Андору именовали неки други, највероватније белосветски Лицимури, Педери и Демони. Право име Андоре остаје тајна знана само баштенским патуљцима, али многи етнографи и помолози сматрају да то мора имати неке везе са такозваним Рудницима Мандоре.


Рудници Мандоре[уреди]

Дубоки преко хиљаду миља, широки двадесет хиљада миља, рудници Мандоре чувају благо баштенских патуљака закопано још у време кад Верцингеторикс падаше ничице пред моћним легијама Гаја Јулија Цезара и Бате Живојиновића. У скривању огромних депозита патуљачког блага, помогли су, између осталих, Млађан Динкић, Мирољуб Лабус, Слободан Милошевић, Милка Цанић, Газда Језда (у то време гоблински кнез целе Швајцарске) и Дафина (врховна вештица Баден Виртемберга, као и Врховни Фљожљњ пријатељског Сан Марина). Руднике је први почео да копа Мандор Зеленкапа, три инча висок баштенски патуљак. За данашњи изглед рудника, и целокупну модернизовану инфраструктуру, носеће стубове и систем за узгајивање печурака, Андорци могу да захвале Милутину Мркоњићу. Рудници су од велике историјске важности и у модерна времена, јер је у њима дошло до откривања револуционарног анодног лонца, као одговора на катодни лонац, илити каталонац, откривен нешто јужније, у околини варошице Барселоне. Одушевљени овим проналаском, људи ове земље основаше нацију Каталонаца. Нација Аналонаца још није основана, јер Андорци нису били претерано одушевљени учинком аналонца. Погледај: Каталонија. Каталоначки је, и поред тога, један од службених, тајних језика скованих баш у овим рудницима у сврху подземног освајања такозване Шпаније. Други важан проналазак је одвратан хибрид мандарине и поморанџе, који се служи једном годишње поводом светковине у спомен на Ђенерала Франка, уместо молотовљевог коктела.

Андорина кутија[уреди]

Осим великих депозита злата и девиза, у рудницима Мандоре је, наводно, закопано и нешто од чега би се и Гандалф усрао, због чега је хтео да те силне слонове са кикирикијем превози преко Пиринеја, а не испод њих, и на крају, авај, Ханибал Лектор га претече, те овај мораде отићи у Ваљево, како би набавио још марихуане. Сматра се да је тај језиви садржај спакован у кутију, симболично названу Андорина кутија, и да укључује јеврејски есцајг, нацистичке планове и компромитујуће фотографије са пикника, тајне списе попут транскрипата разговора Милке Цанић и Чака Нориса, а и оригиналних десет црногорских заповести, те мошти правог Пола Макартнија и још којешта. Због тога што би откривање оваквих података довело до колапса Луксембуршке берзе и пропасти целокупног човечанства и свега постојећег, пре него што кажеш кекс. Зато боље погледај чланак о мање опасној, Пандориној кутији, познатој и под именом Пандин штек.

Сквош[уреди]

Сквош је, веровали или не, један од ретких патуљачких спортова који је опстао и до дана данашњег, проширио се широм света, потискујући крикет, кејбл тосс, и гелски фудбал, а потиче баш из Андоре, која је подарила неке од највећих сквошера у целокупној историји, као што су Војислав Коштуница, Вук Караџић, Ел Греко, Зинедин Зидан, Драган Дабић, Милка Цанић и Владета Јеротић.