Бањска

Извор: Нециклопедија

Земља или на северу централне Европе или на тежишту бермудског троугла, изузетно повољне климе за раст и развој малих средњих бања.

Географске одлике[уреди]

Бањска ухваћена осетљивим TerraMetrics урађајем високог стила како се креће из године у годину брзином светлости на температури тврдо куваног јајета

Због свог променљивог географског положаја, који варира између 23.054127 С и 73.461783 З, у Бањску је веома тешко отићи јер се ниједна агенција не усуђује да ризикује толики новац. Наиме, за путовање у Бањску потребан је Ултракореспондирајући трансдимензионални бета-портал изузетног буст момента са најмање 60 места да би пут био исплатљив. Тако Бањска, иако позната у свету као мајка свих бања, остаје најнепосећенија и најненасељенија земља на свету. Не може се са сигурношћу тврдити колика је популација јер никад није ни било становника који би попис организовали, али кад се погледа разлика у броју становника целог света и броја становника свих земаља без Бањске, долази се до закључка да и број становника варира готово исто као и географски положај - између 23.054127 С и 73.461783 З, где је С број смрти а З број 3.


Државно уређење[уреди]

Бањска је основана уставна туристичка дестинација која се заснива на владавини топле воде, лековитог блата и новца. На осмом Спа Викенду у Хајату одлучено је да је оснивач Бањске Славко Бањац, а доживотна маскота Тања Бањанин. Министар блата је (путем видео линка и камере) Ивана Михић, топле воде Водолија а новца и финансија Посејдон. Амбасадор Србије је извесни Младић, а супервизор Милка Цанић.

Међународни односи[уреди]

Бањска је једна од ретких земаља која са другим земљама гради искључиво пословне односе засноване на новцу и необостраном интересу. На седмом заседању у свом петом стадијуму на северу тежишта бермудског троугла, 31. марта 2056. године, на самом прелазу у јубиларни шести, одобрено је да свака земља добије исти број бања из Бањске а поготову Србија која пре тога није имала бање. Једини услови су били да земље прихвате да хране особље и редовно греју и пречишћавају воду како би се очувао неоспорни квалитет Бањских бања, и сву зараду заједно са Порезом на додатне бање (ПДБ) шаљу Бањској по пријему путника. Многе земље нису у томе виделе успешну сарадњу па су одустале. Једна од јединих које су пристале је Србија. У одлуци је стајало да се са изградњом крене 50 година раније, али се стало тако да Србија још увек нема бању. Све то није спречило Бањску да на тлу исте земље сама отвори истурена одељења својих бања од којих су многе познате: Сијамска, Јошина бања, Врањски мерак, Маторска бања, Јашим бања, Соко бања, Прoлом водa, Водa водa, Бања бања, бања Црнци, Бања Недођија, Бања 2, Филип Морис (ваздушна), итд.