Војислав Коштуница
Из Нециклопедија
Војислав Коштуница је у Великој Србији. Изабран је за Премијера демократским путем
Садржај |
Биографија
- Датум рођења: Необавештени смо
- Место рођења: Необавештени смо
- Партија: Необавештени смо (мада се прича да воли партију покера)
- Пребивалиште: Необавештени смо
- Брачно стање: Необавештен
- Политичко стање: Необавештен.
Музичка каријера
После дужег времена бављења музиком у андерграунд клубовима, Војислав Коштуница долази у жижу опште популарности на лето 2000. године и његова музика бива пуштана у свим виђенијим биртијама и на салашима. Дефинитивни успон његове каријере означио је пробој на прво место "Билбордове" топ-листе 24. септембра исте године са својом хит-песмом "ДОСта, бре", којом је престигао дотле непревазиђеног хитмејкера, касапина и гуруа хиперинфлације Слободана Милошевића. Кулминацију представља одржавање великог солистичког концерта 5. октобра на београдском Тргу Републике, али пошто је публике било исувше за Трг, видео-бимови били су постављени и испред зграда Скупштине и Телевизије. Он је у мејнстрим воде донео нови правац, тзв. "легалистички рок" који је у хипнотисаној публици стварао мешана осећања - жељу за моменталним пензионисањем али и изливе агресије. Чак толико да је и сам Милошевић решио "да се одмори и посвети време и поштено украдени новац унуку Марку" али тек након што је пепељаром гађао Горицу Гајевић. Осокољен успехом и брзонарастајућом базом обожавалаца године 2001. оснива групу "Тhе Kostunicas", темпераментне момке мачјег изгледа, погледа и хода. Постава ове групе обележена је честим променама чланова и њен једини константни члан био је Коштуница. Група брзо избацује боемске хитове "Нећу, нећу реваншизам" и "Трештен необавештен".
Атентат Атак на Ђинђићa
Уследила су честа гостовања на ТВ "Наплатна телевизија Србије" као и колаборација са чувеним ди-џејем Улемеком. У пролеће 2003. група снима свој први високобуџетни видео-скот за песму "Ој, Ђинђићу, сиви тићу" чији су делови снимљени на егзотичним локацијама попут улица Шилерове и адмирала Гепрата, као и у монденском насељу Сурчин. Ова, на прво слушање весела песма, подигла је доста прашине после смрти тадашњег српског премијера због свог двосмисленог садржаја. Од оптужби о евентуалној умешаности у атентат Коштуница се није бранио, већ је отишао код Тијанића да му масира курје очи и љуби га заврат, а његов кабинет је изјавио да је "Kоштуница био у Сурчину да би дирао курчину кукуруз". У одбрану популарног шансоњера устаје и сам Тијанић који се често оглашавао у медијима гласним гроктањем.
Промена музичког правца, одумирање популарности и распад бенда
До првих промена у саставу групе долази када члан постаје Драган Маршићанин. Он са собом доноси утицаје "готик-метала", како у звуку тако и у изгледу и имиџу, највише уз помоћ масних црних кеса испод очију. Но, овај курс се неће дуго задржати јер је из групе прво избачен Зоран Шами, због нарастајућих проблема с алкохолизмом а убрзо групу напушта и Маршићанин прихвативши уноснију пословну понуду да буде страшило на војвођанској њиви. Но, виспрени Коштуница, премда доста ганут, позива у групу Драгана Јочића, који је свирао цео арсенал инструмената – од папагајки и клешта, преко француског кључа до крстастих шрафцигера и пајсера.Али убрзо долази до смањења интересовања, губитка тржишта у Црној Гори и на Косову, а и на сцену ступају млађи певачи интересантнији публици – пре свега Борис Тадић (бивши мањекењ, популаран и у Румунији где често наступа) и Томислав Николић (вођа оркестра за погребе и сахране, писац познате севдалинке "Златан тепих а у њему рупа"). Видевши да је Мишковић однео шалу, Воја се уортачује с продуцентом Велимиром – Вељом Илићем (који је 5. октобра 2000. помогао у организацији Коштуничиног солистичког коњцерта) покушавајући да спаси своју низ клоњу тонућу каријеру у нади да ће успети још мало да крадуцка публике од својих колега певача и папучара. Али ово се показало као промашена капитална инвпестиција. Изнервиран неуспехом, магистар Илић позива људе да демократски поломе пар амбасада а он лично вија новинаре око неизграђене београдске обилазнице шутирајући их и тврдећи да "ко не разуме Гучу ће изеде говњаву папучу". Последња песма коју група избацује пре распада и враћања мандата марви је "Лакше магарцу без самар(џић)а" и наставља да постоји само технички.2008.
Контакти са Шешељем
Војислав Коштуница је контактиран од стране музичке куће "СРС рекордс" који сматрају да би дует два Војислава (Шешеља и дрКоштунице) "био васпвоствањен и васпводат шивом свих свпских тевитовија".
Суђење у Хагу
Иако га Хашки трибунал оптужио за ратне злочине,после чега је сам себе ухапсио и испоручио су га на простору републике Српске(а не СРБИЈЕ) ухапсили и испоручиле,он и даље није обавештен о томе.Иако га цео свет сваког дана гледа (Ах, како ме сви гледају) путем малих екрана како се носи са троглавом аждајом америчких плаћеника,он и даље није обавештен о томе.
Познати цитати
"Ја сам необавештен"
~ Војислав Коштуница на тему Војислав Коштуница
"Ја сам необавештен"
~ Војислав Коштуница на тему своје сексуалности
"Ја сам необавештен"
~ Војислав Коштуница на тему Косово
"Ја сам необавештен"
~ Војислав Коштуница на тему Влада
"Ја сам необавештен"
~ Војислав Коштуница на тему Председник
"Ја сам необавештен"
~ Војислав Коштуница на тему Живота
"Ја сам необавештен"
~ Војислав Коштуница на тему Памети
"Ја сам необавештен"
~ Војислав Коштуница на тему ЛДП
"Ја сам необавештен"
~ Војислав Коштуница на тему Ћирилица
"Ја сам необавештен"
~ Војислав Коштуница на тему Жена
"Ја сам необавештен"
~ Војислав Коштуница на тему Европска Унија
"Да"
~ Војислав Коштуница на тему Желите ли сто еура
