Буђав лебац

Извор: Нециклопедија

Буђав лебац је недавно васпоствљено, а већ традиционално јело у Срба.

Широку популарност захваљује тренутној (читати цирка пола еона) полтичко-економско-социјално-куРтулолошко-прехрамбеној(макси) ситуацији.

Неки аутори пак тврде да је будјав лебац последица гео-стратешке позиције Србије и васколике завере уроћене противУ нас, још у она времена.

Буђав лебац није укусно, ни мирисно јело, чак шта више будјаво је, гадно и смрдљиво. Од буђавог лебца се још нико није најео. Управо из ових разлога, буђав лебац може бити наш најјачи прехрамбени извозни адут за размажено тржиште ЕУ, поготово Француске и Италије.


Буђав лебац изазива интересантне психолошке ефекте на конзументе. Треба разликовати акутне од хроничних конзумената и ефеката.

Краткотрајна исхрана изазива акутни бес, раздражљивост, бунт, креативност и дијареју.

Хронични конзументи, ендемске врсте Србије, поред развијене високодозне толеранције доживљавају и интересантне визуелно-густаторне ефекте - халуцинације. Након вишегодишње исхране буђавим леПцом, несрећном конзументу овај више не изгледа буђаво, чак постаје леп и укусан, као брката ружна девојка после гајбе пива. Управо овај феномен биће тема великог броја докторских дисертација из области молекуларне неуробилогије и психологије.

Из неког разлога хроничне дозе буђавог лебца код неких припадника врсте у изумирању, познате као "млади Србије", увек изазива реакцију акутног типа.


Буђав лебац, али искључиво плаветне® боје, успешно лечи бактеријске инфекције.

Као и све што је легендарно и митско у Срба, тако је и буђав лебац завршио у дванаестерцу; Који је објављен под ВукКараџић-ФилипВишњић 3.89 лиценцом, или у преводу чупај, дели, кради, за џаба све му ради.


Спољашње везе[уреди]