Девизне резерве

Извор: Нециклопедија

Девизне резерве у Србији чине велику суму новца која се налази под контролом владе Србије и Млађана Динкића. Оне се редовно обнављају тако што се сакупљени порез из свих домена привреде преведе у неку другу валуту. Тако се сваке године добија нова количина. Тако добивене резерве се закопавају дубоко под земљом, а локација мора бити на територији Србије. Локација је тајна и њу зна само Млађан Динкић и они који је копају. Када радници закопају девизне резерве, тада се копа још једна рупа за раднике, која не мора бити тајна. У њу се убацују (и по потреби убијају) радници који су копали прву рупу. Када раднике затрпају, практично се не може сазнати ниодкога где су закопане девизне разерве и ту тајну Млађан Динкић носи са собом у гроб.

На пример, девизне разерве из 2005. су закопане у улици Филипа Вишњића у Београду а људи су мислили да радници копају гасовод. Радници су закопани у суседном булевару Цара Душана.

Састав девизних резерви[уреди]

Шема јасно показује састав девизних резерви, по провереном систему који се употребљава по узору на Совјетски Савез још од 1953.

Rezerve.png

Утицај девизне резерве на привреду[уреди]

Девизне резерве утичу позитивно на раст запослености јер је потребно обезбедити раднике који ће да је закопају. Српска власт је за сто дана рада запослила много незапослених и тиме Србију извела из беле куге.


Употреба девизне резерве[уреди]

Девизне резерве се откопавају и троше пажљиво и само:

Девизне резерве се обнављају:

  • првог у месецу
  • када има вишка пореза
  • када има вишка радне снаге
  • када има вишка пшенице или кукуруза