Лидија Вукићевић
Лидија Вукићевић, рођена је из нехата као Болидија Мрчелић, 29. фебруара 1912. године, за време Балканских ратова, који су изазвани атентатом Бисерне Свиње, на Гаврила, из принпица. Зачета је у шуми, у току шверцовања кинеских чачкалица и разменом истих са Бугарима (за киселину која се користи за учвршћивање бескрајно ладно трајне), у току окупације, у фризерском салону у Медвеђи, као ванбрачно дете Вјекослава Шешељаре и мајке Наташе Поп-Јовановић. За своје дете признао ју је Наташин полубрат Алексис Кучкић удато Ђилас (познат по првом геј-браку у Џибутију), са којим је и иначе Болидијина мајка, пре рата, у Лондону, савијала сарме и сушила гаће на истом конопцу.
Детињство[уреди]
Као и сам зачетак, и читаво Болидијино детињство и рана младост били су врло тешки и мистични као и њене чупе. Сви ти немили догађаји одразили су се и на Болидијин карактер, те се вечито покушавала проналазити у прављењу хороскопа, политици, подвођењу, отварању геј клубова, шверцом фудбалера, разбијањем бракова и разним другим делатностима које доносе лаки кеш (кредит). Иначе свој бескрајни пословни таленат показала је у 2. години када је убила мајчиног љубавника, аустро-угарског војника Висимира Ружичку (иначе рођеног рођака Зорице Брунцлик, чији је деда држао посластичарницу у Чешкој, и школског друга Мадлен Олбрајт), који је долазећи својој драгој на велосипеду у љубичастим тангама, носећи Милка Цанић чоколаду, за малу Болиду, исту често миловао по недозвољеним местима. Мала Болида никада му то није опростила, односно убила га је без икаквог предомишљања. Све је заташкано тиме, што се несрећном пан Ружички враћајући се са оргија код госпође Наташе, наводно заплео клиторис о ланац велосипеда и завршио у провалији. Али, тајна је сакривена у дубинама коврџа ладно-трајне Болидијине косе.
Младост[уреди]
Остаје као непознаница. У околини Медвеђе и дан данас колају приче да је мистериозни нестанак мале Болидије од 1914. до 1985. године условљен њеним радом на усавршавању мисионарских поза и уваљивањем замрзивача Ескимима на северном и пингвинима на јужном полу. Прича се да је у међувремену насилно цедила ајкулама маст, која се данас продаје као ЕКОМЕР и светски је бренд (а) са Беверли Хилса.
Повратак Болидије(џедаја)[уреди]
Појављује се одједном, из нехата, као што се и родила. Подмлађена, свежа, непромењена, са истом гала фризуром по бугарском рецепту, са каквом су је памтили готово читав век. Гласине је заташкавала тако што је изјављивала да наводно користи Божен (купујте спирулину и чај од љубичастих алги). рукавицу (иначе прескупу) па је због тога задржала девичански изглед. Познати филмски и ТВ продуцент, локална хуља и члан УДБА-е Главић Тиранић, пробио ју је (неколико пута) на филмскому платну, а повремено и испред малих екрана. Добила је због тога главну улогу у серијама "Срећни људи" и "Породично благо". Паралелно с апојављивањем на телевизији шверцовала је и фудбалере из Бангладеша. Са једним од њих Тармијем Мркелиуом одржавала је и изванбрачну везу. Будући да је Тијанић увидео да се њен конто повећава,схвативши шта се дешава (јер је Мркелиу већ увелико био продат у најпознатији фудбалски клуб свих времена - "Саша Курчић" из Бесног Фока) несрећној Болидији блокира прилаз свим медијима. Она се никада више неће појавити на малим екранима, али таленат ће понети са собом, кријући га такође у непрегледним дубинама своје тзв. фризуре.
Живот са Тармијем[уреди]
Из Бесног Фока тарми се сели у турски клуб "Измет" из истоименог града, где упознаје чари великога града. Опијен светлошћу велеграда хвата се лошег друштва и избија на лош глас. Место да је посећивао музеје, галерије, оперу, балет чега је Турска иначе препуна, Тарми доживљава сопствену ренесансу пронашавши је у хамамима. Али младост је лудост. Додуше нема проверених информација дали и даље користи исте услуге. Болидија стаје на луди камен. Згођушни Тарми пуног новчаника био је права прилика за предузетничке делатности одабране му Болидије којих се иста никада није ни лишавала. Паралелно са Тармијевим препородом у Измету, у коме је и дан данас, Болидија развија од увек нам познате таленте и проширује видике, кроз замагљене прозоре, јер нека домаћица никад није била. све је ишло као по лоју док јој се обнажени Тарми једне ноћи није појавио у љубичастим тангама. Тај догађај прелио је чашу пуну жучи, прекора и бола, и подсетио Болидију на бурно детињство. Ово му Болида никада неће опростити. Брак је и формално разведен. Скупила је своје коврџе, а у њима све заједничке паре, турско купатило и босански лонац и све то прошверцовала у коси преко Бугарске, потомцима оних истих шверцера који су је снабдевали киселином, као и раније њену мајку.
Болидија као уважени политички фактор[уреди]
Као и увек, из нехата, створила се у Скупштинској столици. Питате се како? Е, па то се не зна. Њен предузетнички дух намирисао је нове могућности за лов у мутном. Учлањује се у тада најјачу опозициону странку Странку Радодајки Србије (СРС), којој је тада на челу стајао ванбрачни син Вјекослава Шешељаре, Томица Милосављевић-Николић иначе ширим народним масама познат као супруга најпознатијег манекена Небориса Смрадића. Тренутно Болидија ћути о свему, повремено извлачећи из своје косе понеку тајну, тек нешто да каже, да се види да је присутна, мастећи брке у скупштинском ресторану уз пљескавицу од 200 динара.
Главна тајна њеног живота и даље је дубоко скривена у изгубљеној рецептури бугарске киселине и "Аријел"-а ненадмашног у белом прању.
Занимљивости[уреди]
Ове занимљивости можда могу да открију Велику Тајну њеног постојања:
- За разлику од Болидије, њена најбоља другарица је једна крхка, нежна и тиха особа која се ретко и лепо смеје - Луда Крш
- Када говори у скупштини, говори мало, али глупо.
- У емисији "Двоугао" била је туп угао.
- Лидија је маскота у Парламенту.
- Постаће генерални секретар у СРС! - ко чека тај и дочека!
- Вероватно у коси крије Мирка Ђорђевића.
- Најталентованија је српска глумица, поред Иване Михић и Милице Милше.