Нокија је као та Србија

Извор: Нециклопедија
Нокија је као та Србија

Нокија је као та Србија је позната народна песма из доба Ратова за сједињење Србије и Финске током XII века пре нове ере.

Понесени жаром за сједињењем са Србијом и жељом да се одупру најезди пацифичких пелемена, Финци су спевали неколико грандиозних епова на тему истоветности са Србима.

Историјске околности[уреди]

Централни мотив песме описује сличност између посебно разгранатог система преноса порука унутар саме Финске, под називом Нокија. Иначе, тај систем је добио назив по посебном оруђу које је служило за пренос порука, али о коме данас не постоје трагови. Познато је да су Финци то оруђе користили и у ратовима са пацифичким племенима.

Захваљујући свом врло савременом мрежном повезивању између удаљених насеобина, Финци никад нису били лак плен за пацифичка племена. За тили час могли су се окупити у довољном броју и лупањем у своје Нокије отерати пацифичка племена. Ипак, како је систем постајао нестабилнији пошто су прешли са верзије 6 на 7, а касније и 8 и 14 -- Финци су се окренули у трагању за савезником.

Савезника су нашли у Србима који су нестабилност њиховог система успевали да надоместе вештим коришћењем мимикрије у сврху одбране од пацифичких племена. Укратко, скинувши опанке, Срби су се успешно мимикрирали у тада још активне гејзире сумпор-диоксида. Како се пацифичким племенима није пролазило кроз пределе тих гејзира, они су у све већем луку заобилазили Србију (потом и Финску), чиме су обезбедили вишевековно немешање пацифичих племена у унутрашње ратове Срба и Финаца.

Анализа песме[уреди]

Еп је настао у неколико епоха. Писан је у финском десетерцу на хелсиншком дијалекту српског језика.

Рани еп[уреди]

У Финској пред свако певање епа обавља се молитва природним силама, а пре свега митолошким чуварима гејзира. Изгледа да су догађаји описани у овом епу оставили дубок траг на финско друштво.

Нокија је као та Србија
Од Триглава па све до Токија
Од Карловца па до Милвокија
Србија је као та Нокија

У првим стиховима очигледна је еуфоричност приповедача. Он нам објашњава куда се све простире Србија кроз карактеристично попевање "Нокија је као та Србија" и "Србија је као та Нокија".

Нокија је као та Србија
Ни пре свега, нити после њега
Ни пре шега, нити после чега
Србија је као та Нокија
...

У другој строфи песник се служи поређењем не би ли нам дочарао пре и после чега су и Нокија и Србија. Можемо установити да су обе и пре свега и пре шега, али истовремено и после њега и после чега.

Описи природе[уреди]

Значајно место у епу имају описи природе. Најзначајније строфе међу овима су следеће:

Нокија је као та Србија
Не видесмо таквијех јунака
Не видесмо нити белих сврака
Србија је као та Нокија

У конкретној строфи дела епа о природи песник описује како никад нису видели ни такве јунаке ни такве свраке. Вероватно је да се фауна Финске значајно разликује од фауне Србије, па да су због тога дубоко зачуђени појавама јунака и сврака.

Нокија је као та Србија
Не видесмо како данак руди
Нит' видесмо да се санак чуди
Србија је као та Нокија

Установљено је да у Финској често нема дана услед поларне ноћи. Ипак, дан се јавља, али нам до краја није јасно како то никада пре нису видели да данак руди. Постоји могућност да су, заправо, генерације Финаца биле слепе. Ипак, то још увек није утврђено археолошким и генетичким истраживањима.

Песник, такође, објашњава и да се санак чуди. Санак је, иначе, карактеристични припадник фауне јужне Финске, а познат је по свом особеном ишчуђавању и гримаси коју направи када му нешто није баш најјасније.

Опис битке[уреди]

Битке, зачудо, немају централно место у овом епу. Највероватније је то зато што је мало Финаца успевало да прати муњевите догађаје на бојном пољу.

Нокија је као та Србија
Ал' видесмо што Пацифик бледи
Док пред њиме један Србин седи
Србија је као та Нокија

У овој строфи песник приказује мотив битке између припадника пацифичких племена и Срба. По историјским подацима, припадник елитних јединица српске восјке сео би за пањ у карактеристичном српском седу, мало би причекао и осмотрио противника, а потом би почео са изувањем опанака.

Испрва, припадници војних формација пацифичких племена би се још и упуштали у јуриш, али је супериорно наоружање Срба њих врло лако одбацивало уз велике жртве на страни нападача.

Касније, чим би Пацифичанин видео да се припадних елитних српских јединица почео изувати, бежао би главом без обзира. Како је главни циљ српске војске био да застраше, а не да убију противника, то је произвело карактеристичан след битке.

Пацифичка јединица би углавном случајно набасала на припадника елитних јединица српске војске у некој шуми како седи за пањем. Испрва им не би било јасно о коме се ради, па би мало застали и осмотрили конкретну особу. Потом би припадник елитних јединица српске војске полако почео да креће према својим опанцима. Више парадно јер му је било јасно да неће стићи да их изује. Када би то спазили, Пацифичани би моментално кренули у повлачење, иза чега би на својим мапама уцртали да нико више од њих том шумом не сме да пролази.


Нокија је као та Србија
Уистину, бледели смо и ми
Бледели смо и лети и зими
Србија је као та Нокија
Нокија је као та Србија
Страшили се водоник-сулфида
Страшили се сумпор-диоксида
Србија је као та Нокија
Нокија је као та Србија
Ни та цена није премалена
Кол'ко дасмо за слободу сена
Србија је као та Нокија
Нокија је као та Србија
Али сада кано сваки људи
Ми радимо што нам срце жуди
Србија је као та Нокија
Нокија је као та Србија
Сами себе Ноком убијамо
Сами себе од се спасавамо
Србија је као та Нокија
Нокија је као та Србија
Ериксона ми сад купујемо
Моторола може и да прође
Сименс јоште овако и нако
И трабант нам понекад послужи
Мада вардбург увек радо дође
Ал' те ноге никад и никако
Србија је као та Нокија

Види такође[уреди]

  • Србија је као Нокија је изрека настала из ове песме. Изрека објашњава метафизичку везу између финског и српског народа.