Партизан

Извор: Нециклопедија

Пословни систем Партизан[уреди]

Оснивање[уреди]

Пословни систем Партизан зачет је као тезга кафана генерала ЈНА из братских република. Не знајући домородачки језик и где се добро једе генерали су одлучили да отворе своју кафану. Кафана је добила име по називу за противнике у другом свецком раДу. Врло брзо су се осетиле предности бесплотног ића и пића кроз инфлацију генералских стомака.

Спортске активности[уреди]

Због смањених перформанси у сексу, а на инсистирање љубавница генерала, оснива се фудбалска секција при кафани. Спорт и дебели стомаци нису ишли, па убрзо се редови секције попуњавају из редова чобана. Након информационог бироа 1947. године, генерали дефинитивно напуштају играње фудбала и пребацију се на више империјалистички тенис. Исте 1947. године заједно са шаком центи браћа Американци шаљу и огромну количину кошаркашких лопти. Не знајући шта је кошарка и због сличности шара на лоптама, оснива се рукометна секција.

Прелазак у пословни систем[уреди]

Обзиром да је број чобана вишеструко надмашио број генерала долазило је до великог броја сукоба изазваних не слагањем нарави. Тито није желео још један генералско-чобански рат и натерао је сукобљене стране да се направи фер споразум. Надлежности су подељене по филозофији да генерали обезбеђују ливаду, а чобани овце. Да би одрадили свој део договора генерали су изградили стадион ЈНА уз помоћ 2 милиона регрута. Промићурни чобани продају овце кафани и генерали наједени и напијени заборављају на договор. Да би додатно забавили генерале чобани играју фудбалску уткамицу против невидљивих непријатеља. Наједени, пијани и свеукупно весели и несвесни генерали потписују прелазак Партизана из кафане у пословни систем и потпуно овлашћују чобане уз чувену реченицу: "а јел ћемо моћи и даље да је... је... једемо и пипипијемо за џабе?".


Успеси партизана[уреди]

Два се велика успеха везују уз партизан - продаја утакмица и црна берза играча. Чобани видевши да кафана уз генерале који не плаћају само прави губитке одлучују да се баце на профитабилније делатности. Убацују своје људе у фудбалски савез и организју продаје утакмица широм бивше југославије. Када је динар инфлацијом обезвређен отварају и прву званичну црну берзу играча. Девизе добијене на тај начин дистрибуиране су тршћанским бутицима у замену за лаковане црвене сандале за генералске љубавнице.