Правни факултет универзитета у београду

Извор: Нециклопедија

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУје високопрофитна организација у саставу Универзитета у Београду, која до средстава финансирања долази на врло контоверзан начин. Наиме, ова невладина организација се од самог оснивања доводи у везу са ексцентричним бизнисменима, корумпираним политичарима, најкрволочнијим криминалцима и ратним злочинцима.

ИСТОРИЈАТ[уреди]

Када је тачно основана ова организација, и даље је предмет бројних несугласица међу историчарима. Према тврдњама Краљевског Института за проучавање историје из Буџумбуре(Бурунди, Африка), ову организацију су још 1765. године основали пирати са Кариба, предвођени Џеком Спероуом(1635-1707), у уверењу да ће се на овим просторима добро сакрити од полиције и војске Народне републике Кипар. Иначе, за Спероуом и његовом компанијом је у то време била расписана међународна Интерполова потерница због разних недела учињених на отвореном мору. Као што се могло и очекивати, Правни факултет је постао њихов параван, којим су покрили своје нелегалне послове, и под велом легалности отпочели еру корупције, мита и лоповлука на овим просторима. По казивању баба-Симане(1642- ), најстарије жене на простору Балканског полуострва, а и шире, по неким тумачењима и најстарије жене на свету, и у свемиру, Правни факултет је основао, још давне 1769. године румунски гроф узбекистанског порекла Влад Цепеш(1555-1635), врло популаран у свом селу због идеје да сагради канализацију која ће сав измет са улица односити у оближњи Вардар. Гроф Цепеш је, иначе, био врло културан човек и криминалац светског гласа, који је дошао на идеју да оснује академију на којој ће се изучавати занат његовог чукундеде кога је он много волео. Његов чукундеда је био кримос, највећи лопов који је икад постојао и постојаће на белом свету. Постоје и друга схватања, по коме је Правни факултет основао Кранг, велики мозак из Технодрома, у жељи да лакше освоји планету земљу, али и схватање да су локални сељаци организовали синдикат, који је касније прерасао у Правни факултет, како би се заштитили од нарастајућег утицаја монопола у Србији у 18. веку. Било како било, факултет је недуго по оснивању постао атракција, јер је био једина институција било ког типа на овим просторима. Опијени идејом да науче нешто ново, сливали су се млади из свих крајева Србије у престоницу, која је тад била врло мало и сасвим небитно место у коме су Турци Лијевљани крали Богу дане, кољући, пљачкајући и силујући јадно српско становништво. Но, велики прилив младих Срба у град је, по свему судећи, уплашио Турке Лијевљане и нагнао их на помисао да су сви ти млади људи дошли за крст часни, крвцу прољевати, сваки своје да покаје старе. Сасвим оправдано, рекло би се. Турци, у маничном страху, да ће их снаћи покољ у Србији, објављују рат Србима, али, у исто време свесни својих слабости, траже и помоћ од Аустроугарске покрајине Хрватске. У подне, 19. априла 1815. удружене турско-хрватске снаге напале су слабо организовану и ненаоружану српску војску, којој је у помоћ притекла мала група Римљана. Срби и Римљани су у најславнијој победи у историји победа, згазили лево и десно крило турско-хрватске војске, и то буквално, и на тај начин стекли независност од велике Лијевљанске империје. Све то време, један од највећих професора Правног факултета свих времена Демостен је држао запаљиве говоре којим је дигао успавану српску младеж на бунт против Лијевљана. На тај начин Правни факултет је утицао да се Србија ослободи од тешких букагија турског ропства. У знак захвалности, први српски вожд мали Радојица, је Правни факултет одликовао легијом части, и на тај начин обезбедио Правном факултету вечно место у историји српског народа. Но, први кораци српске државе нису били нимало лаки. Она је све више и више упадала у клопке развоја модерне економије и демократије, па су и тада херојске институције, пале у немилост српског режима. Међу њима и Правни факултет. У периоду од 1887. године па све до краја века, власти су прогониле професоре и студенте Правног факултета, због њиховог учења о природном праву и владавини права. Људи су спаљивани на ломачама због свог става, који је по владајућој идеологији Србије, феудализму, била хереза. Србија тог времена, није много одударала од осталих океанијских земаља у којима су те исте ствари биле потпуно нормалан пут револуције од племенске заједнице ка резвијеном робовласништву. Борба правника није стала, и ускоро је, искључиво њиховим радом, пао и последњи бастион старог мишљења, Шабац. У Шапцу крај Саве, режим је имао јако упориште опричника који су од обичног сељака отимали земљу, стоку, жену и ћерку. Огорчени правници због меког става режима према оваквим злоделима, покрећу велику протестну шетњу од Тополе па до Равне горе, на којој је 48000000 људи показало своје незадовољство ставом дахија о изборном систему у Србији. То је био последњи ударац умирућем режиму. Правни факултет, на крилима велике победе, организује велика славља у целој Србији, на којима су певале највеће звезде тог времена Драган Стојнић, Милан Бабић, Лео Мартин, Лепа Лукић и многи други. Тих година почињу и прва застрањивања Правног факултета. Један број професора се нашао на оптуженичкој клупи због оптужби да је примао мито, и то је изазвало негодовање великог дела јавности. Негативан публицитет се одразио на прилив новца на факултет, па је факултет упао у велику финансијску кризу. Та криза Правног факултета је, како сматрају економисти, била одлучујући фактор који је утицао на настанак Велике депресије 30-тих година. Велики јаз између прихода и расхода Правног факултета, куповина луксузних производа, неисплаћивање дневница административном и ненаставном особљу, а затим и велики штрајк рудара запослних у рудницима Правног факултета, нагнали су управу да смисли алтренативне начине финансирања. Тај план је ушао у историје светске економије као један од најбољих. Прво су смањени текући расходи, емитовањем хартија од вредности на црном тржишту некретнина, а онда су сви чланови управе продали на црном тржишту органа своје бубреге и бубреге њихових најближих. Од тако добијеног новца, Правни факултет је купио Гаспром и Сибњефт, и постао већински власник нафтних компанија Тексако и Шел. Сигуран приход од нафте је гарантовао опстанак на огромном тржишту. Но, велики апетити управе резултирали су доношењем нових уредби којима проглашавају ништавим и необавезујућим све одлуке донете пре ове и уводе високе таксе на све живо. На тај начин, приходи Правног факултета дневно прелазе износ од 100000000000000000000000 долара, чиме ова институција постаје највећа институција тог типа на свету.

ОРГАНИЗАЦИЈА[уреди]

Правни факултет је организација са вертикалним и хоризонталним устројством. На челу Правног факултета налази се декан или шах, који има апсолутну власт на факултету. Власт обавља доживотно. Функција декана је наследна. Иначе, декан врши и функције понтифекса максимуса ове установе и главнокомандујућег у војном штабу Правног факултета. Његова титула гласи: Декан Правног фекултета универзитета у Београду, врховни заповедник Уније Правних факултета, власник свих акција на Београдској берзи и господар Србије. Њему, у обављању свакодневних ѕадатака, помаже Веће дебелих, који имају саветодавну улогу, али и велики удео на Београдској берзи. Преседавајући већа се бира у двокружном изборном систему на време од 2 године. Чланови већа се такође бирају доживотно, што значи да међу њима важи правило ротирајућег председавајућег. Међутим, последњи председавајући, портир Правног факултета, узурпирао је место, тако да је Декан Декретом од 6. јануара 1988. блокирао рад Већа дебелих. Иначе, примећује се сличност оваквог устројства Правног факултета са устројством Социјалистичке федеративне републике Никарагва. Испод Декана и Већа Дебелих налази се извршни орган Правног факултета. То је секретар који под собом има читаву мрежу подређених му тзв. малих људи или бирократа, који му помажу у светом задатку који је свим секретарима у аманет оставио први Декан Владимир Иљич Уљанов Лењин. Између бирократа успоставља се хоризонтална хијерархија, при чему они за обављен рад одговарају искључиво секретару. Секретар одговара подједнако Декану и Већу дебелих, но како је рад Већа дебелих блокиран од 6. јануара 1988. године, секретар одговара искључиво Декану. Наставно и ненаставно особље, односно запослене представља Скупштина запослених, која се састаје једном у 1000 година да размотри ставове Декана и Већа дебелих и заузме свој став поводом њиховог става, а све због става државе о ставу Правног факултета, и нема никакву власт, нити саветодавну улогу. Најновијим изменама и допунама Закона о Скупштини запослених повећаће се улога скупштине, али незнатно. Следећи орган који има још мању улогу је скупштина студената, која се никад ни не састаје, па чак није ни предвиђена Уставом Правног факултета. Студенти представљају најбројнију и најобесправљенију групацију на овом факултету, и они су главни извор прихода Правног факултета.

ФИНАНСИРАЊЕ[уреди]

Финансирање Правног факултета је предмет бројних анализа и синтеза огромног броја научника, али и финансијске полиције. Као што је већ речено, главни извор прихода су приходи од текућих трансакција факултета и студената, којима факултет пружа огроман број погодности, али по знатно већој цени него на било ком другом месту. Њихов мото 'Узми све што можеш и не враћај ништа назад' који потиче из времена пирата, јасно осликава стање. Студентима се наплаћује школарина, одлагање испита, дисање ваздуха, ходање факултетом, и многе друге ствари. Логично, пошто се све наплаћује, људи претпостављају да је и услуга врло квалитетна, и ту потпуно нису у праву. Услуга је иста као и на сваком другом месту, само што је платиш 10 пута скупље. Велике контроверзе изазива огроман број банкарских рачуна Правног факултета и његових руководећих у банкама у егзотичним земљама као што су Кајманска острва, Маршалска острва итд. На овим рачунима се налазе огромни износи новца у доларима, еврима, јуанима и левима, и за њих се сматра да се користе за финансирање ослободилачких и герилских покрета широм света. Но, повезаност Правног факултета са овим покретима никада није доказана. Постоје ставови да је Осама бин Ладен по налогу Декана Твртка Котроманића извршио све своје познате и непознате терористичке акте. То је у центар интересовања Стејт департмента ставило управо пословање ове организације, па је 1992. године организације стављена у годишњак организација које могу бити повезане се тероризмом. Но, и поред отворених оптужби Косовске полицијске службе и Грчке партије социјалиста ПАСОК, ни ово никада није доказано. Правни факултет је изузетно моћна организација, која има уделе у власништву у 45% свих познатих светских фирми, међу којима су и Застава Крагујевац, Мерима Крушевац, Слога Чачак и Зорка Шабац. Власник је и великих нафтних компанија Сибњефт и Газпром, а прича се да је у плану и ширење на тржишту безалкохолних газираних напитака и гласине о куповини Кока-коле Атланта. Са дрге стране, власништво над великим нафтим пољима у Ираку и Саудијској Арабији, натерало је неке од чланова Већа дебелих да пређу и Ислам и постану добри пријатељи са Садамом Хусеином, бившим власником Ирака. После америчко-британске интервенције у Ираку, они су заједно са Садамом побегли у Либију код још једног великог пријатеља Моамера ел-Гадафија. Тренутно кују планове како да поврате изгубљене земље на блском Истоку и француској Полинезији. Велики број истих налази се на листи најтраженијих криминалаца при ФБИ-у. Неки од љих су Аркан, Мирослав Мишковић и многи други. Такође, Правни факултет је и власник свих риба у мору и дела животиња на земљи и у то име зарађује преко 50 динара годишње. Контроверзни планови Правног факултета, и његова повезаност са руским тајкунима, били су такође предмет посебних истрага које су вршили различите независне комисије, а због свега тога су испаштали само јадни Бразилци; суша настала због сече амазонских прашума, како би се направило материјал потребан за истрагу против Правног факултета, је уништила целокупну бразилску летину за следећих 700 година, и верује се да ће, уколико не дође обећана америчка и угарска помоћ, та нација нестати кроз 15 дана.

ПОВЕЗАНОСТ СА РАТНИМ ЗЛОЧИНИМА[уреди]

Овде нећемо говорити о рату који је потресао територије Новог Јужног Велса и Сејшелских острва, већ о геноциду који су Лангобарди извршили над Бургундинцима. Непосредно после геноцида, Правни факултет је јасно послао поруку да не признаје надлежност суда за ратне злочине у Делиблату, и да поводом тога позива све Лангобарде оптужене за ратни злочин да уточиште нађу у јединој земљи која не изручује ратне злочинце, Хрватској, што су дотични и послушали. Овај позив Лангобардима изазавао је сумњу код дела јавности да Правни факултет крије ратне злочинце. То и није чудо с обзиром да је велики вијетнамски револуционар Хо-ши-мин дуго крио на Правном факултету, под именом Верољуб Панајотовић и радио за то време као проферсор Великих политичких система. Крио се је овде и латиноамерички револуционар Симон Боливар, заједно са својим сином Угом Чавесом, који је у Србији, у Београду студирао права и где је први пут дошао на идеју да прави прву праву латиноамеричку сапуницу, која ће неколико деценија затим освојити свет. И највећи ратни злочинац који је у само једном налету код тврђаве Аламо убио огроман број Мексиканаца, Дејви Крокет, био је гост Правног факултета поводом обележавања 15-годишњице Велике сељачке буне. Но, одлуком Амнести интернешенела, Дејви Крокет је амнестиран, због тог што се истраживањима дошло до сазнања са Мексиканци и нису нација него ненација. Свакако један од најславнијих ратних злочинаца Џон Рамбо, који је у року од нешто више од сат и по убио преко 4000 Руса у Афганистану, био је такође под патронатом овог факултета. Велика је листа људи који су се из ових или оних разлога, углавном због злочина, сакривали наовом факултету. Бројни истакнути ратни злочинци никад нису заборавили своје заштитнике, па су издашним донацијама, када су постали држављани Хрватске, једине земље на свету која не изручује ратне злочинце, потпомагали изгардњу Правног факултета. Уточиште је Правни факултет, по наводима Женмин-жибаоа, пружао и великосрпским усташама, као и израелским муџахединима, и потпомагао њихову праведну борбу против белосветских империјалиста и неоколонијалиста. Велики војвода Шешељ, такође један од оптужених за ратни злочин на Ибарској магистрали, је у својој најновијој књизи 'Велики греси малог усташког народа' изнео је податке да је Правни факултет у периоду од 1900. године до 1996. године био при руци највећем броју од 6000000000000 регистрованих ратних злочинаца на планети. Сви ти наводи, од стране управе факултета оцењени као нетачни и злонамерни, се налазе под истрагом Криминалистичке полиције и Тужилаштва за ратне злочине, на челу са Карлом дел Понте и Мадлен Олбрајт.

ПОВЕЗАНОСТ СА НЕЛЕГАЛНОМ ТРГОВИНОМ, ИЗНУДАМА И НЕДОЗВОЉЕНИМ ТРАФИКИНГОМ[уреди]

Једна од главних делатности Правног факултета, бављење добротворним радом, је све више у сенци, откако су се појавили подаци да је учествовао у великом броју превара, изнуда, уцена и других недозвољених радњи. На светском финансијском тржишту остао је упамћен огроман скок цена сировог сока од ананаса, који је до банкротства довео велики број малих, средњих и великих предузећа. Скок су изазвали извозници једностраном одлуком да сок престану да увозе у најразвијеније земље света, а све под диригентском палицом управе Правног факултета. Разлози и дан-данас нису познати, али се предпоставља да су најразвијеније земље због сакривања ратних злочинаца замрзнуле велики број средстава Правног факултета у банкама на њиховој територији. Значи, мотив је била чиста освета, и покушај да се најразвијенији приморају на уступке, што је најпосле и учињено. На другој страни, Правни факултет је директно повезан и са стечајем највећег произвођача женских чарапа на свету, и то све због повећања конкурентности дотичне фирме на тржишту Бангладеша. Но, и велики број тзв. ситних превара није могао да побегне будном оку медија и јавног мњења. Студенти су рекет Правног факултета први осетили на својој кожи. Велики број уплатница, дуга и замршена процедура и нељубазно особље су само прва карика у ланцу рекета, под изговором давања заштите обесправљеним студентима. Иначе, није ни потребно наглашавати да је Ал Капоне, светски првак у броју ударених рекета, био запошљен при управи. Правни факултет има и дугу историју сарадње са колумбијским нарко-босовима и картелима. Сарадња са меделинским картелом је изазвала прави рат у Колумбији, а припадници Колумбијске револуционарне гарде(ФАРЦ) су отели и убили 11 чланова управе Правног факултета. Уследили су протести упућени колумбијској амбасади у Могадишу и прекид дипломатских односа две земље, али сарадња на нарко плану се одвијала без икаквих проблема. Процене су да је, само током 1984. године, нелегалним путем у САД и земље развијеног запада ушло преко 1000 тона кокаина, које су шверцерима донеле противправну добит од 10000000000 немачких марака и преко 8000 динара. Том приликом дон Хуан Пабло Ескобар, управник меделинског картела, је честитао Правном факултету 219 година постојања и пожелео са се сарадња настави са несмањеном жестином. Речено, учињено. Сарадња је наредних година достигла врхунац, и у тренутку смрти Ескобара сматра се да се на рачуне Правног факултета у егзотичним тропским републикама слило преко 300000000 немачких марака у минути. Импресивно, зар не? Но, да нису вољни одустати од лаке зараде, показали су и великом акцијом кријумчарења људи. У том тренутку, више од 50000000 Кинеза је прешло границе западних земаља и тиме изазвали највећи пад запошљености домаћег становништва откако се врше дотична мерења и највећу икад забележену рецесију, која је поједине земље довела до крвавих грађанских ратова, а притом изазвала и огроман геноцид над Кинезима, при чему је овај народ готово истребљен са лица земље.

ЧЛАНОВИ УПРАВЕ[уреди]

Велики број од оснивања Правног факултета продефиловао је одајама намењеним члановима управе. Наведимо неке од њих:

-Бон Џови-контроверзни амерички рокер, отац осморо деце и сада власник ланца продавница одеће 'Зекстра'

-Ненад Кнежевић-Кнез-певач црногорског порекла,познат по томе што је на Радијском фестивалу 2006. године освојио само један СМС глас

-Роки Балбоа-амерички боксер и легенда Филаделфије, недавно преминуо у саобраћајној несрећи код Печењевца

-Генадиј Зјуганов-вођа руских комуниста, и велики обожавалац салсе и врелих летњих плесова

-Џејмс Реџиналд Хофа-амерички синдикалиста, убијен у покушају да силује старицу

-Франц Бекенбауер-немачки фудбалер, Кајзер-Франц, бивши министар за спорт Нацистичке владе Немачке

-Соња Лихт-дебела председница неког бла-бла удружења

-Дарт Вејдер-мрачни лорд, Луков ћале и обласни обор-кнез

-Сирано де Бержерак-француски носоња и носилац партизанске споменице из Другог светског рата

-Фрањо Туђман-први хрватски председник и први председник који је радио на струју

-Роберт Редфорд-шмеле

-Вајат Ерп-шериф на Дивљем западу, аутор поп-опере 'Тачно у подне'

-Јован Кркобабић-председник ПУПС-а, човек са најмањом пензијом у Србији

-Црна Гуја-темплар, велики патриота и оснивач ФК Ливерпул

и многи други.