Смрад из уста
“Смрад из уста смрди? Нико од мојих сарадника ме о томе није обавестио!”
“Па, бато, то ти је...”
Смрад из уста је врста биолошког гаса коришћеног у рату између Цигана и Кинеза са Бувљака.
Историја[уреди]
Смрад из уста је познат од давнина. Познато је да су га још пећински људи имали. Наиме, на неким пећинским цртежима су приказани људи са огромним облаком супстанце за коју се претпоставља да је смрад из уста изнад себе. Мисли се да је коришћен и у процесу мумифицирања. Претпоставља се да због њега многи научници нису преживели отварање саркофага египатских царева.
Хемијски састав и особине[уреди]
Смрад из уста је изузетно радиоактивна супстанца. На собној температури се налази у гасовитом стању. Зелене је боје, изузетно оштрог мириса. Нема укус. Изузетно је реактиван. На њега само делимично утиче закон о одржању материје зато што се не може уништити, али се може ни из чега створити.
Примена[уреди]
Биолошки рат[уреди]
За време Трећег кинескоциганског рата за превласт у северним и северозападним територијама Бувљака смрад из уста је коришћен као бојни отров. Наиме, корисник тог опасног бојног отрова би се унео противнику у лице и издисао ваздух до бесвести. Популарни метод за појачавање дејства је конзумирање белог лука пре коришћења. Уобичајене реакције су брадавице које се појављују свуда по телу, опадање косе и/или потпуни губитак чула мириса(понекад и трајно). Код одређене групе Кинеза против којих је коришћен овај бојни отров је примећена мутација дисајних органа која им је дала имуност на смрад из уста. Цигани су изјавили да усавршавају нову врсту отрова под шифрованим именом "Смрад од Микине ноге". Још увек није познато какво дејство ће имати овај новоразвијени бојни отров.
Aрома хране[уреди]
Е330, Е252, Е348, и Е3184321564663546254 су били вештачки емулгатори које сте до сада виђали на декларацијама пакованих прехрамбених производа. Наиме, код новијих производа, користи се нова материја органског порекла, погађате, смрад из уста. У дубоко укопаним подрумима фабрика могу се наћи Циге са Бувљака(и још неки Кинези) који убацују арому у храну(иначе сам процес није познат, зна се да има везе са смрадом из уста). Та подручја су високо контаминирана, те се радници мењају на сваких 3 дана. Свим бившим радницима се губи траг.
Доказивање мужевности[уреди]
Smrad из уста има још једну карактеристику: што је јачи, то се његов поносни произвођач сматра мужевнијим. У одређеним крајевима Бувљака мушкарци освајају девојке тако што им се унесу у лице и дуну. Затим чекају да девојка дође свести, да би оценила јачину смрада. Ако је довољан, младић има среће, управо је освојио девојку. Ако не, младић може бити исмеван од комшије са суседне тезге. Познати су и случајеви да девојка не преживи оцењивање. То доказује младићеву мужевност, те сестра покојне девојке има пуно право да се уда за младића. Такође, ако се два мушкарца са различитих тезги посвађају, смрад из уста може бити пресудни фактор. Репутација је јако битна. Ако једног од њих бију гласине да има јак смрад из уста, други ће се повући. Ако гласине нису довољне, следи двобој. Наиме, супарници се додирну леђима, одступе десет корака и онда у исто време дуну. Победник је "last man standing".
Чињенице[уреди]
- Како још увек не постоји закон који ограничава употребу смрада из уста, показао се као врло делотворан код пљачке банака.
- Исидора Бјелица једе око 3 киле белог лука дневно само зато да би њен смрад из уста био јачи од циганског, те да би о томе написала књигу.