Српски језик

Извор: Нециклопедија
Graph 385unsr438.jpg

Српски језик је језик из јужнословенске групе језика и виче се у 12.000 држава широм света. Неки лингивсти тврде да преко 99 милиона људи(?) сматра да је ово њихов матерњи језик.


Писмо[уреди]

Српски језик има бар два писма која се користе у зависти од потреба. Прво је службено, а друго претеће писмо. На последњем референдуму ово друго је избачено као неважеће јер је писано латиницом, оловком самог ђавола коју су смислили зли људи и назвали је по себи. Да се не би даље свађали међусобно и користили претеће писмо, Велики Срби су на референдуму одржаном 1389. одлучили да усвоје Хијероглифе, по могућности Хетитске, Мајанске, или Египатске. Тада је, такође, договорено да се националним издајником сматра свако ко покуша да прича ђавољим писмом. Српски језик је већ дуго предмет полемика лингивста, јер и поред богатог и дивног писма велики број становништва остаје функционално и дисфункционално неписмен.


Историјски развој[уреди]

За додатне информације питати Милку Цанић и консултовати "Речник језичких недоумица Ивана Клајна", који је Милкино Свето (и претеће) писмо.


Обичаји[уреди]

Српски језик је на првом месту у свету по броју сочних псовки и других погрдних израза. Ово велико културно богаство језика јасан је показатељ да се он никако не може самтрати мачијим кашљем, већ резултатом вишемиленијумског развоја народа који дотичне изразе употребљава. Међу најкоришћенијим псовкама у обичном говору најустаљеније су оне које у себи укључују мајку, сестру, задњицу, те конкренте делове женског, али и мушког репродуктивног система, затим сунце, људски измет, исхрану, понекад и манастирчиће, али и многе, многе друге.