Химна

Извор: Нециклопедија


Химна - то је она песма свију нас, не онако она лична што нас погоди у кафани, јер нам погоди жицу својом жицом, него она која нас погоди на много вишем нивоу, не у срце но у главу, када се сетимо космос штасмос и одакле смо дошли, илити пали у случају нашег небеског (космичког) народа.


Постанци[уреди]

Укратко

Порекло химни није лако утврдити, али пошто већина њих, осим српске, није на космичком језику, претпоставићемо овоземаљско. Зна се само да химне нису постојале у време кад и ти најстарији народи, што само потврђује да су осмишљене како би величале те јадне, новоскомпоноване земље[[1](Америка), јер их нико никако другачије не би могао упамтити. Химне су се појавиле како би обележиле стицања независности и осталих глупости, али не зато да би се славила толико та независност, јер би онда и Чеда Јовановић имао химну свака 2-3 месеца, него што би се те независне земље однезависиле одмах, да се зна, да си мој на своме, и једна од друге, па је химна послужила како би их сместила све под исту капу док скидају капе певајућ иста фаца-иста раса химне. Осим, наравно, новозеландских пицопеваца, и осталих приближних њима, који још као послушне кучке певају Год шејв д квин!! или кинг, зависно од бријајуће стидне површине у монарха/монархиње, јер опет, нико ни то не би могао разликовати, да није тога текста. Из ваљда истих разлога, бар мелодијски су, кроз векове, исто звучале химне Руссије, Аустрије, Њемачке, и Хавајићана, за текстове не знамо, теже их је разумети него разлику између полова код ових назови-нација. Е, сад, у том грмљу лези враже, кад посташе те толике згорег на горе поменуте велике царевине(искључив Хаваје, који су одувек били бедна шака острвља растрвљених)дође и до већег прилива фаца неисте расе. То је, разумљиво, угрозило бит химни. Узећемо за пример, САД И НИКАД ВИШЕ, Чешко-Словачку. Кад су се почешкале тамо где их не сврби, дошло је, знамо, до поделе, споразумно, за разлику од СФРЈ, спороразумно. Као и сваки брак - добили су по пола химне. Словачка, као и увек морала је да се задовољи доњом половином. Те замислите шта се десило у Сојузу?! Тамо, иако им се укинуло право на националности и вере, не би ли их под исту капу, с петокраком, нису им укинули оно најважније, а то су химне! Исто се јелте, десило и са вечном копијом Руссије - Југославијом (СФР). Сви су имали право на своју, право је наравно искористила само Лијепа наша, Босни је, безбели, било забрањено и да покуша. Ето, толико су овде више веровали у комунизам од Руса. Да нико није хтео ни да покуша, иако сам ја био убеђен да је Македонија (БЈФРМ-ВМРОДПМНЕ) имала неку химну, складатеља Адолфа Топића?? А шта је фалило оној Лепој, нашој, Геј Словени, која је била пан-словенска, испрве почела као Геј Словаци.. Ух, па ето врага у грму, мора да је клетва нека. Пропадоше и Словаци и Словени, и дух словенски. На крају оста само мелодија Пољској, да се пева по пољским ве-це -има и пољским креветима, пошто у спорту никада победити неће.

Дотле је то догурало да и Папа има своју папинску химну, иако и за њега знамо да никада неће победити у спорту. Не може ни да потрчи од оних хаља! И говорници Есперанто "језика" (ко ли ког мог говори више тај језик) имају своју химну. Погодите како се зове - Есперо (само ви чекајте и надајте се...). Такође, никад се ни ваша неће запевати на спортском догађају. Имам неки осећај да сви они упражњавају само шах, који је проглашен спортом врло вероватно кад и Есперанто језиком, проклете ли године.

Што више земаља савезница то више шанси да савез нестане са све химном, јесте изгледа неко правило, али има и изузетке. Свака америчка држава, да, и Хаваји "држава" (глупи Јапанци!) има своју химну, па се не распада, на распаду ништа ново, на истоку исте приче[2]. Али, стоји да им стоји "проклетство" непобеђивања ни у једном спорту, сем у оним њиховим домаћим, које нико ни не разуме, и то искључиво на домаћем терену ("проклетство" које изгледа прати и репрезентативце(у правом смислу те речи) Србије).

Што је то важно? Зато што је то, тај домаћи терен, постао једини терен, једино поље делања, једино бојно поље. Више нит има краљева, нит освајања и припајања нових земаља, тек по која смежурана бабускера краљица, која се још више смежура кад се мршти на све оне силне земље које је њено британско сунце покривало, кад их гледа на Олимпијади, Титовој паради, а које су биле драгуљи у њеној круни, али буквално. Нема више јунака, до на бојном терену. Зато је од крунске важности, да када се изводи, илити тачније интонира химна твоје јуначке татковине (у неким случајевима и тастовине илити тазбине) некада на свечаним пријемима (међународним или пријемима у нову царевину или примања ма које врсте) ухватиш себе за сису, што краљица не може па је и одавно одустала, десна рука-леви сис, и из срца под сисом запеваш, пре свечаног пријема гола и избацивања са првенства. [3] Уколико нисте приметили судија се никада не пита ко је, од чеговића је, и из које какве земље. Нити га ко пита коју химну да му свира. Зато је и нервозан вазда, ваљда. Иако свако првенство, Олимпијада и остали имају своју сопствену химну или бар џингл неки, нека, отпеваћемо ми и обе земље химне, ипак је то такмичење за првенство, не знам само да ли и за то бацају новчић судије, да не би избио рат ту одмах на терену, ипак, има ту и покрадених химни, како су неке земље нестајале, тако су им одмах и химне покрали, а ипак се бори за првенство. Финци фини, али Eстонцима би разбили и главу и... пи***(писмо).[4] Питање је само како отпевати химну на неком језику који звучи као да сте добили шлог у језику, на пример тај естонски и слични?[5] Или ако сте из сасвим другог метричког система, говорим о метрици у композицији. Неке су офф ки, фале им лествице у глави, буквално, непевљиве... То се дешава са, ким би друго, него са Индијом. Јана мана ганци (тако им се зове химна), земља хиљаду језика, наравно да нема химну на свом језику.[6]Усто је и најдужа на свету, и немогуће је научити икада наизуст. Уз то писао је Рабиндрахдин-дрнд-мрнд Тагоре, Тагора, Питагора, како ли се већ зове, Апу Насахамапителон, ни име му се не може отпевати а камоли химна[7]. Није ни њима лако. То је, узгред, и једини познати писац текста једне химне. Сви остали су неки безвезњаковићи и никоговићи. Чак и кад су председници. Колумбија је толико бедна и јефтина и шкрта земља да је на крају спојила крај са крајем, бескорисно с ружним и дала свом председнику и уставобранитељу и писателнику начертанија Рафаелу Нуњезу Венцеславу, још једну ствар да на њега венце у слави бацају. Као да па он има друга посла. Гле каква му је земља.

Латинска Америка је углавном и позната по томе што химне оперетизује, што хоће да их подигне на виши ниво[8]. Иако су их већ писали за фаМфаре (oни што га фафају, фамфају), како се још више улизати краљу председнику у гузни мишић, па иако си ти и председник и песник писац химне, можеш ти и самог себе да величаш и лижеш си задњицу[9], напиши их тако да буду свечане, да чак и маршевске не марширају краља, Бога, српскЕ земљЕ, или штагод друго чега нема, него да причају о, рецимо, такође измишљеној, славној прошлости, боље да погинем него да се погнем... туђинска нога неће крочити... и ти фазони, ал они ипак дођу тенковима, и потуре химну, постанемо подтурице. То је једноставно, правило. Што си више векова у ропству чамио, то ти је јуначкија химна, ваљда што си се толиких векова искалио, у подривању заробитеља. Прва источноевропска химна Устани Србијо, ладно си заспала, у мраку лежала (а шта је друго требало да ради у мраку, да се неприкладно пипа) говори о у мраку чамотињи, о ваздизању, о избијању на море и избијању зуба вероватно тлачитеља, успут. И то све по зацртаном нам начертанију.

Тако тек и црнци. Они су тек на мрачном континенту! И из чамотиње не излазе ни испод поробљавачке чизме. Химне... све о слободи, неспутаној, вековима избараној. А могли би мало да певају као европске химне, о просперитету, богатству, напретку... Па их можда и крене. Африка, Африка је толико у црнилу и сиромашна, да те химне о ослобођенију дели више нација одједном. Маните се независности. Будућност и поента је у уједињавању. Погледајте онај пишљиви Сан Марино. Јесу пребогати, јесу препросперитетни, ал нису хтели да се унијате, него се вечито инате, и сад немају ни химну. Имају неку, ал нико не зна речи. Много их па има, ра свако има своју верзију. И Косово исто. Нема химну.

Дакле, поука (ако бисте желели да вам се песма пушта игде осим на РТСпосле поноћи[10] или на радију у С.Кореји, тамо се пуштају и у школама сваки дан, и у позориштима и пре сваке пројекције домаћих филмова у кину и у Кину, и то химну па тек онда химну застави) поука је следећа- будите велика земља, или бар део ње, ал стварно, не само да висите к'о слепо црево које чека да пукне и запрља све остале, бићете бољи у спорту, то по инерцији, имаће из већег коша да се бира репрезентација кошаркашка, новоскомпонована независност од других доноси самотињу и опет чамотињу (осим ако сте спремни да будете Америка, да направите себи цели нови свет, ал онда ће вас сви мрзети). Не јуначите, не враћајте се у јуначку прошлост, и бићете богати, неодсечени од света. Русија је одсечена од света, па је вратила совјетску химну, јер је ова глупа.

Има и лепа Земљина химна. Мало је геј, али шта сад. Имала је неколико покушаја. Прву је одобрио Генерални секретар У (за разлику од Рабин-драбин-ринтин-тина кратко име кратка и химна, кратког даха), па је смењена као и он. Ова нова, геј, слави све становнике ове Лијепе наше планете, укључујућ ту и флору и фауну. Мора да су је писали неки смрдни хипици[11]. Можете је чути у извођењу неке летеће часне сестре будисткиње, нисам ни знао да имају и жене, сви су исти код њих, мислим ћелави. Прве пратиље су изгласане да буду Нил Јангова нека, и наравно Џ., Мајкл Џ. са оном његовом песмом где се сви држимо за руке, и Кувајћани и Ирачани, и Срби и Хрвати, и Хиндуси и Пакистанци и остали Палестинци, ко да би неко од нас држао црнце за руке. А сви ми знамо кога би Мићко Џексон држао за руке...


Етимолошки постанци[уреди]

Етимолошко подријетло речи химна, у недостатку бољих доказа, мора да је од речи химен. Или зато што би сви да су Господари свемира, или зато што кад ти наметну своју химну под окриљем ноћи стране силе и солдатеске, оне ти пробијају границе, и уз што мање крви узму за себе, да им служиш.