Церак

Извор: Нециклопедија

Церак је насеље, географски појам и древно археолошко налазиште које улази у састав Великог Жаркова, мале варошице на југу Београдског Доминиона. Церак настањује популација побеснелих паса, подивљалих контејнерских мачака и питомих хуманоида смештених у вишеспратницама окруженим зеленим, густим шумама које чувају енти. Церак у свом саставу има највећи затвор на целом Балкану, фабрику прљаве воде, удружење љубитеља четинара, а такође је и место где се налази тајанствена Мрка Кула, у којој заседа Врховни Абмум Древног Одреда Љубитеља Ајвара. Туристички, Церак није од великог значаја, а његови становници највише воле да се окупљају око продавница и драгстора, којих нема пуно и носе име Мртвог Краља. До Церака се може доћи пешке, а пре тога треба савладати велики број опаких препрека, као што су Кошутњачка легла гоблина и Стрма Видиковачка литица. Ипак, ко се не боји да користи ГСБ, треба само да седне на неку од линија са Зеленог венца, као што су 532 или 533Г. Када једном наиђете у овај крај, не заборавите да људе ословљавате са Цераклија и Церке, а такође би вам било добро да знате уводне речи химне Церак Церак Убералес. Етнички састав становништва: око 47% су Цераклије, који су аутохтоно становништво, 3% Жарковчани, 30% Црногорци, 10% Цинцара и остатак чине Буњевци, Украјинке и Срби. Већина становника Церака навија за ФК Рад, иако је у питању инострани клуб, из Републике Бањице. Зелене ливаде Церака познате су по фудбалским мечевима између тимова улица које носе називе чајева (Хибискуска, Црночајска, Боквичка...) и паганским обичајима мрљављења мескалином док се пале велике количине сена. Цераком управља Веће мудраца, познатије као ПРЦ (Пензионерски ретикуларни центар), и они држе монопол над свим преосталим клупама, гредама и хордама побеснелих керова.


Погледај још: Цераклије, Видиковчани, Видиковац, Жарково, Беле Воде, локалпатриотизам