Цукеро

Извор: Нециклопедија
Цукеро непосредно након рођења. Наочари су ту искључиво ради козметичког ефекта.

Цукеро (рођен почетком сарматског периода Плеистоцена, кад се сарма кувала благом кречњачком ерозијом у бакарним коферима), широм Европе познатији је као Zucchero, што је несвакидашњи идиотизам. Цукеро је првокласна, окорела морнарчина која је свој узбудљиви живот започела на ободу мултипрактичног Панонског мора, у времену кад је купус још био сладак, а ноге смрделе на само две елементарне врсте бактерија.


Младост и зачетак славних морнарских дана[уреди]

Цукеро чека у заседи,спреман да опали риф.

Пошто је успешно рођен не у чамцу, већ у катамарану, од малих ногу је био у стању да израчуна кварталну дистанцу и максимални момент виталања свеже убраним јарболима и катаркама, као и да свеже тридесет седам врста мачака у неразмрсиве морнарске чворове. Браду је имао још као ембрион, што је можда и најневероватнији забележени стадијум пренаталне маљавости. Са седам година је постао славан широм Шиљокуранског мореуза, након што га је три пута препливао, дванаест пута препишао и једном попио. Његови родитељи су били изузетно поносни на свог малог од палубе и свако вече су му за награду у јастук стављали свеже сардине смочене у устајала жуманца. Кад је напунио девет година, Цукеро је почео да сумња да му извесни морж Шиме поткрада залихе сардина и провео је наредних девет година чекајући у заседи, вешто скривен у својој морнарској капици. Једно прохладно лимбуршко вече, чекање се исплатило и Шиме је промолио своју дебелу главу кроз врата кабине. Цукеро је сачекао да Шиме пређе на конзумацију сардина, а потом му хитрим ударцем непарним молекуларним цинцилатором смрскао лобању и содомизирао његову гнусну, дебелу лешину у наредном обрачунском периоду. Након спроведене освете, Цукеро се коначно поново показао у јавности, само да би схватио да су му родитељи умрли од бриге док се он крио, а његов подухват у мореузу постао скоро заборављен. Опремљен са два весла, седамнаест килограма сардина, ружичастим брусхалтером и мешалицом за бетон и јаја, млађани Цукеро се одважно отиснуо у свет, тражећи славу и Ернеста Хемингвеја.

Сусрет са Хемингвејем и први кораци у музичким водама[уреди]

Након што је чуо за извесног Хемингвеја и његов роман "Старац и море", који је недвосмислено тврдио да је сам Хемингвеј превејани и зајебани морепловац, Цукеро је одлучио да га пронађе и учи од његових искустава. Након што је лоцирао Хемингвеја и затекао га како сере и дрка у исто време, стојећи само на десној нози, Цукеро је са одушевљењем очекивао сјајну сарадњу двојице брадатих људи. Међутим, Хемингвеј није био спреман да ода своје тајне, највише због страха од колере, Аргентинаца и међурасних односа у Сао Томе и Принсипеу, што је изазвало неописиви гнев у жили кењари младог морнара у развоју. После краће препирке, Цукеро је дохватио оближњи јарбол и брзо савладао убогог говнара Хемингвеја, који је био топло усран до колена и није могао да пружи неки већи отпор због балансирања на једној нози. Цукеро је затим хитро довукао један од већих локалних товарних бродова и силовито га олупао о наборани чмар и млитаве гениталије Ернеста Хемингвеја, уз то гневно певајући :


Хемингвеје, матори говнару,

олупаћу ти крму о млитаву кару,

и 'иљаде прамаца и сидара,

док не испадне ти поврће из чмара.


Убрзо након овог суровог чина, Цукеро је напустио Ернестову пећину, испред које га је сачекао локални музичар, мада екстравагантни трансвестит, говнар и прокељ од човека по примарном занимању, Пол Јанг. Одушевљен Цукеровим новооткривеним певачким умећем, Јанг је предложио сарадњу и обећао Цукеру светску славу.


Музичка каријера, сукоб са Полом Јангом и повлачење из јавног живота[уреди]

Пол Јанг и Стив Лукатер се смеју као пичке пред судбоносну конференцију за штампу.

После онога што је деловало као почетак савршене сарадње, виделе су се прве разлике и несугласице између Цукера и његовог новог колеге. Наиме, Пол Јанг је приликом сваког покушаја певања испуштао звуке налик искашљавању скорелог медвеђег семена и то је спречавало комплетирање њиховог првог заједничког пројекта, "Муда од слона/Прави сам морнар", у Европи познатијег као "Senza Una Donna". После три године учесталих проблема Пола Јанга, Цукеро је одлучио да раскине сарадњу и сам изда мега сингл, што му је законски дозвољавао Бечки конгрес својом првом ставком. Сазнавши за ово, Јанг је уз помоћ Стива Лукатера, једног од бркатих говнара из мегапопуларне групе ТОТО претекао Цукера и сам издао сингл, са доснимљеним вокалима, звуковима тора и шненоклама. Проналаском новог начина миксовања и додавања гласа (читај: ставивши главу у WC шољу оплемењену фекалијама зулу племена, притом га примавши у дупе од стране Мистер Маркуса), Пол Јанг је направио светски мегахит, ускративши Цукеру заслужену славу. Срџба и гнев човека који је од тог тренутка па до краја света постао највећа и најзајебанија морнарчина икада није имала границе. Цукеро је улетео на прес конференцију коју је Пол Јанг држао за "Huper" и "Bravo girl", витлајући зарђалим остацима Титаника које је прибавио специјално за ову прилику. Уз помоћ своје моћне браде, размакнуо је све присутне и пробио се до Пола Јанга, који је рефлексно спустио гаће од страха. У догађају који се једногласно сматра другим великим праском, Цукеро је олупао читав Титаник о Јангов незаштићени чмар и притом створио Филипинска острва и Јерменију. Док је Јанг молио за милост, Цукеро је олупавао Алеко Москвич о чмар Стива Лукатера и спремао шлепер јаја за велико финале. Треба напоменути да је то први и једини забележени случај да је руско возило олупано о мек предмет. На крају, убитачним хицем из зглоба, Цукеро је катапултирао ФАП-ов камион крцат свежим јајима у Јангово пркно, усмртивши га на месту. Још увек бесан, Цукеро је зграбио цео тираж Јангових плоча и зафрљачио му их о покојни анус. Цела завера око хит песме је брзо раскринкана и Цукеру је подигнут споменик у сваком главном граду у свету. Инскрипција на споменицима гласи :"Цукеру, највећој светској морнарчини и истакнутом пашеногу". Велики песници су касније опевали овај епски догађај у циклусу песама "Цукеро - балада о гримизним олупинама". Неки од најлепших стихова дело су Алексе Шантића :

Цукеро у заносу након тријумфалног олупавања и пораза његових душмана.


Његова срџба беше без краја,

Унапред спремио је шлепер свежих јаја,

Да олупа душманину о трули чмар,

Да му приде Титаник олупа на дар.


Моли курва Јанг свог крвника за милост,

У чмарини његовој наслућује се гњилост,

Ал' у Цукера јуначко срце ваздан куца,

Анус ће му слупати, а без да га туца.


Титаник лети к'о каква ракета,

Да л' је то чмар олупан, ил' пак крај света,

То Цукеро млати брутално до краја,

Ал' није још готово, ту су свежа јаја.


Где је сад и шта ради[уреди]

Након стечене светске популарности и бројних морнарско-музичких награда, Цукеро је одлучио да се повуче из јавног живота и скраси се у Дубровнику. Тамо је основао прву независну компанију за олупавање пловила свих врста о чмареве свих свих врста и поставио нови глобални тренд. Остао је веран себи током свих ових година, удовољавајући својој херојској брадурини и жељом за авантурама, настављајући борбу за слободу олупавања у медијима. У последње време су се појавиле гласине да је Цукеро рођени брат Џоа Кокера. Ни један ни други нису демантовали те гласине.