Republika Vladimirovgradski Okrug - na vladimirovgradskookruzanskom

Извор: Нециклопедија
Republika Vladimirovgradski Okrug
Zastava
Grb
(Застава) (Грб)
Himna: Moja Andrijašice
Šlogan: "Za krst časni - i slobodu slavnu!"
150px
Površina 325.857 km2
Број становника 28.919.000
Службени језици Владимировградскоокружански
Званична валута Деоница
Главни град Владимировград
Политичко уређење Парламентарна република
Председник Владимир Урошевић (de јure)
Национални хероји Ксто Керлец, Иван Гутман, Миха Михановић, Краљ Владимир Први Владимировградскоокружански, Валентина Милошевић, итд.
Сличне државе Хрватска, Република Михаиловградски Округ, и помало Србија

Република Владимировградски Округ је држава смештена близу раскршћа путева за Европу и Азију. Чланица је НАТО пакта и Европске уније. Република Владимировградски округ је НЕЗАВИСНА држава, међународно призната (без обзира на неке предрасуде). Независност је прогласила 1. септембра 1996. после референдума на коме се 81% становништва изјаснио за независност. Они који желе владимировградскоокружански пасош и држављанство, нека погледају: члан о Владимировградском Округу на владимировградскоокружанском

Национални симболи[уреди]

Према уставу из 1993.

  • Застава: "Застава РВО је црвено-бијело-плава тробојка, подијељена у сразмери 1:3. У средини бијелог дијела сразмере, налази се жуто сунце, по потреби оивичено танком црном линијом". Значење: црвена боја је боја крви и срдачности народа, бела боја је боја мира, а плава боја је боја Слајинградског језера и Андријашице. Сунце у срединио симболизује рађање и добар живот. Користи се и застава са сунцем са зрацима. Она није званична, сунце са зрацима је жакерински симбол.
  • Грб: "Грб РВО је шчит, у коме се налази предио околине Слајинграда, једног од језгара РВО. Сунце, небо, планина, кућа и Слајинградско језеро, означавају тај предио"
  • Химна: "Химна РВО је "Моја Андријашице". Написао ју је РВО пјесник из 19. вијека, Миха Михановић. " .. Моја Андријашице, теби се обраћам, својој домовини ја се увијек враћам ...

Географски положај[уреди]

И повољан и неповољан. Неповољан зато што нема море, а повољан због близине раскршћа путева (15-ак километара од границе)

Границе[уреди]

Граничи се са Великом Србијом Републиком Михаиловградски Округ. Дужина границе је 726 километара (72 на језеру, 43 на рекама)

Како изгледају[уреди]

На северу[уреди]

На северу почињу Потеринтјем, на које се наставља Седло. Даље, од Седла граница води ка Височици, препуној шума и поред Шуле. Наставља се на Камењарку, највишу планину на северу земље, а завршава у плодним равницама од Јуровског Брода до краја северне границе. (Десилеградска равница)

На истоку[уреди]

На истоку почиње Десилеградском равницом, преко Адашева, затим пролази кроз травнате прерије источно од Олгића. На крају се завршава кршним пределима близу Мировграда и планинама.

На југу[уреди]

На југу граница почиње од Мировграда, кршних предела, затим се пролази кроз четинарске шуме (Андријанино Село-Суморовац) одакле се спушта ка Слајинградском језеру. Завршава се у Качеву, близу Слајинградског језера.

На западу[уреди]

Почиње од Качева, пролази поред Баче, затим кроз пространства Слајинградског језера. После њега иду кршна брда, а затим Раденинградска прашума, једина преостала прашума у РВО. Затим пролази кроз Раденинград, а онда протиче Равничка река. Затим наступају Поддацинградска и Мариноселска низија. Граница "кружи" око Поповог Поља и након тога се завршава у Потеринтју.

Главни град (Glavni grad)[уреди]

Општи подаци[уреди]

Главни град је Владимировград. Има 4.600.000 становника. Смештен је на доњем току реке Андријашице. Владимировград је највећи град на Балканском полуострву. Налази се у великој котлини између Доброг Пијеска, Бањских планина, Магдине главе и Слајинградског језера. Кроз Владимировград протиче једна од најлепших и највећа река РВО, Андријашица.

Ван града[уреди]

У граду се свашта може видети. Чалуковића јаруга, удаљена 15 км од центра града, је чувена пећина. Најпознатија (и највиша) планина у РВО је Добри Пијесак (висина 3450 метара). Ту је чувено скијалиште. Даље, у Драгљанама се налази зграда у којој је 1918. године потписано припајање Краљевини Србији. У овом месту се налази дечје одмаралиште. 50 км (сат времена вожње) налази се ушће Андријашице у Слајинградско језеро. На југ, још 10 километара, налази се плажа Бача, једно од најпопуларнијих излетишта Владимировграђана и археолошко налазиште Бача.

У граду[уреди]

У самом граду се може видети Кристална палата (саграђена у 12. веку а пуна кристалима, због чега се тако и зове), као и многобројни тргови. На Титовом тргу се налази паркинг, а ту је и споменик Јосипу Брозу Титу. Иза Титовог трга се налази Велика црква, највећа катедрала (и најлепша) у РВО. После су ту Ромски трг (зове се тако јер има пуно Рома око њега), и Трг застава, где се вијоре заставе: РВО, ЕУ, НАТО, свих пет крајина и најстарија застава КВО. Даље, крене се поплочаном Улицом краља Владимира Првог Владимировградскоокружанског, на којој се деца понекад клизају (скоро никад, јер нема пуно снега), Ова улица се завршава Тргом Републике Владимировградски Округ на коме се налазе многе грађевине из ренесансе и барока, јарчих боја: жуте, плаве, црвене... све осим зелене јер је фарбање кућа и зграда зеленом бојом у Владимировграду забрањено, и велика застава Републике Владимировградски Округ. Зграде су изграђене у 15. веку. Након тога, атракција је Скупштина Града Владимировграда, коју су саградили Руси у 17. веку. Овде се углавном одржавају параде (било војне или геј). Ту почиње Булевар Жакерије, а на средини булевара је споменик Жакеринцима. Ту је и прелеп мост преко Андријашице, испод које се купачи купају. Ту је Андријашица јако широка. То је пут за Мировград. На крају стигнемо до Скупштине РВО, која је такође жута и која има заставе. Два километра после ње, искључује се за стари пут за Мировград. Право се иде на аутопут А5, изграђен 2004. године. На њему су вијадукти Магдине главе и тунели у њој, чиме је знатно олакшан пут за Мировград. Иначе, око Владимировграда постоји обилазница која везује аутопут за Десилеград и Бању(1992), Мировград (2004) и Слајинград (2007)

Рељеф[уреди]

Рељеф је равничарски, брдски и високопланински.

Равнице[уреди]

Постоје:

  • Поповопољска равница
  • Мариноселска равница
  • Поддацинградска равница
  • Десилеградска равница
  • Олгићка равница

које су скоро потпуно повезане у облику лука. Јако су плодне и погодне за усеве: кукуруз, пшеница, шећерна репа, виногорје и воћарство и повртарство.

Планине[уреди]

Постоје два планинска ланца од неколико планина:

  • Седло-Височица-Камењарка (од Теринте до Јуровског Брода)
  • Пунтијарка-Раденинградска прашума-Мокро Брдо-Добри Пијесак-Медигова главица (од Раденинграда до Мировграда)

Најлепша планина је Магдина глава, која се налази између Владимировграда и Мировграда.

Клима[уреди]

Jуг државе[уреди]

Kлима је у доњем току Андријашице и на Слајинградском језеру средоземна

  • Опис: Два годишња доба - лето и зима, лето од маја до октобра, а зима од октобра до маја. Лето је суво и веома вруће (температуре 38-40 степени, некад до 50) а зима је облачна, сува и понекад пада киша (температура 18-23 степена)

На планинама планинска.

  • Опис: Четири годишња доба, пролеће, лето, јесен и зима, снега има једино у јануару (4-5 дана) зима је топла (температура 15-19 степени), пада киша, у пролеће, лето и јесен је сува и врућа клима (32-38 степени).

У Дубочици и на Љиљиној главици субмедитеранска.

  • Опис: Два годишња доба - лето и зима и међудоба, лета су сува и врућа (температура 34-39), зими пада киша (што погодује виногорју) (температура 19-21 степен), јер је Дубочица виноградарска регија источно од Слајинграда ка Олгићу, а у међудобима је са кишом и сунцем (температура 23-29 степени)

Умереноконтинентална у околини Олгића

  • Опис: Четири годишња доба, пролеће осредње топло и сунчано (14-23), лето топло и сунчано (27-32) јесен кишовита (12-17) а зима снеговита (4-10)

Север државе[уреди]

Клима је у равницама северног дела умереноконтинентална

  • Опис: Иста као и у околини Олгића, осим што има више падавина.

На западу је посебна подврста - Мариноселска клима.

  • Опис: Пролеће кишовито (12-21), лето пре подне сунчано, а по подне киша и грмљавина се углавном излију. Температура од 21-29 степена. Јесени и зиме су снеговите , снег може нападати и до 2 метра. (Температуре -20-9)

На планинама - планинска.

  • Опис: У пролеће,

Најпознатија река је Андријашица. Све реке у Републици Владимировградски Округ припадају њеном сливу. Остале реке су:

  • Мариноселска река
  • Десилеградска река
  • Равничка река

Становништво[уреди]

Становника има око 28.919.000. Већина су Владимировградскоокружани (91.2%) Најзначајније националне мањине су Срби (4.8%), Бугари (2.9%) и Албанци (0.2%) Владимировградскоокружани су дошли из централне Финске на југ и на данашња подручја. Током времена, етничка структура у РВО се мењала. У почетку су Владимировградскоокружани отприлике имали (од 9-15 века) већину од 97%. Владимировградскоокружани (у 18 и 19. веку) чинили свега 60% становништва. Бугари су имали 10% (цела Десилеградска крајина), Срби су имали 9% (цела Мариноселска крајина) а у околини Владимировграда су живели Црногорци, а код Слајинграда Хрвати

Историја[уреди]

Историја почиње у 7. веку, када су се Владимировградскоокружани доселили на Балкан и у РВО. Прва држава је створена у 11 веку, а први краљ је био краљ Владимир I. Након тога, Стефан Дечански је освојио КВО, тако да је био под српском и турском влашћу све до 1575. Тада смо поново постали независна краљевина и тако је било све до 1918. Турци су стално нападали, а Жакеринци (Владимировградскоокружански национални покрет) су се борили против њих. У Првом светском рату смо се прво борили на страни Централних Сила, а од 1915. на страни Сила Антанте. И ту је Жакерија одиграла значајну улогу. Од 1918. смо били у саставу Краљевине СХС, а од 1929. у саставу Краљевине Југославије.п

У Другом светском рату[уреди]

6. априла 1941. године, када је Београд бомбардован од стране немачких нацистичких агресора, немачке јединице ушле су у Југославију. У Владимировградски Округ ушле су 8. априла 1941. Тада је настала квинслишка, терористичка држава, тзв. "Национална држава Владимировградског Округа". Њени борци су се звали "жакеринци" и укаљали су и осрамотили праве Жакеринце, јер су чинили страшне злочине над Јеврејима (зато више и нема Јевреја у данашњој РВО), Ромима и Србима. На подручју Теринтског јаловишта убијено је више од 1.000 Срба. У осталим јаловиштима је убијено 10.000 Јевреја, 2000 Рома и 500 Срба. (То прави Жакеринац никада не би урадио, јер би му судио преки Жакерински суд за иједног човека убијеног или малтретираног, а и зато што Жакеринац никога не мрзи, воли људе ма кохе националности и има срце и душу) Срећом, почели су се формирати партизански одреди на Добром Пијеску и Седлу. Ту су улазили и унуци и потомци Жакеринаца, који би се борили против Вермахта и "жакеринаца". Прва операција изведена је 28. јулија 1941. чувена "Операција Језеро-Прашума" у којој је заузето село Слајинградска Брда (данас познато туристичко место). То је било прво ослобођено село у Владимировградском Округу од стране партизана.

Државни празници (Državni blagdani)[уреди]

  • 1. и 2. јануар - Нова година
  • 7. јануар - православни Божић
  • Велики петак, четири дана Ускрса
  • Рамазански Бајрам
  • 2. август - Дан председника, Дан војске
  • 1. септембар - Дан независности
  • 18. новембар - Дан државности
  • 25. децембар - католички Божић

Музика (Glazba)[уреди]

Музика је популарна, посебно забавна и народна. Народна музика су ансамбли и гајдаши (у целој земљи, осим у Потеринтју), а у новије време и цимбала. Забавна музика долази из Америке, Енглеске или неке друге земље. Једине наше групе су: "Сирене", а од рокера "Пилећи мозгови" и "Давид и Голијат". Неку музику је забрањено слушати. Види "Шта је све забрањено".

Гајде, национални инструмент РВО

Шта је све забрањено[уреди]

  • Бацати смеће
  • Слушати трубаче
  • Псовати
  • Слушати Цецу, Секу, Гранд и осталу сељанију
  • Вређати председника
  • Вређати друге народе "Убиј усташу", "Убиј четника" итд.
  • Дивљати на стадионима
  • Красти и силовати
  • Мрзети РВО и спаљивати њену заставу
  • Пљачкати народ
  • Пролазити кроз црвено
  • Не везивати се
  • Трубити (осим за Дан независности)
  • Бити пират на радију
  • И остало што је забрањено у свим западним државама.

Спорт[уреди]

Спорт и није баш развијен. У преводу, најгори смо у свим спортовима. Зато смо као народ толико дебели.

Како се живи[уреди]

Просечна плата је 80000 деоница, што је 800.000 динара у Србији. Сви становници се буде у 7 ујутру и иду на послове и у школе. Када се врате кући, вечерају, гледају ТВ или изађу на неки културни догађај, на пример у биоскоп, позориште или на концерте (народне, забавне и класичне музике). Око десет увече, сви лежу на спавање (осим за Нову годину и Дан независности). Тако да ноћу нема буке ни ноћног провода. И тако сваког дана.

Председник[уреди]

Председник је Владимир Урошевић. Увео је многе забране и урадио неке ствари, због кога га ван државе сматрају диктатором. Али га у земљи сматрају добрим човеком, пошто је наш менталитет такав.

Људи[уреди]

Људе сви сматрају добрима и културнима. Много воле да се извињавају, па странце то понекад нервира. Али велики су пријатељи, увек спремни да помогну. Високи су, али дебели. А када се удесе онда сјајно изгледају (И мушкарци и жене) Јако су самокритични, што се сматра позитивним. Такође су веома вредни (зато је РВО најразвијенија држава у овом делу Европе, на нивоу Италије). Уредни су, стога мисле да су добре све оне забране. Јако су старомодни, зато има пуно старих аутомобила и ствари у кућама Владимировградскоокружана, а на путевима много знакова од 20-их до 70-их година 20. века. Многи од њих не гледају телевизију (посебно у руралним и забаченијим пределима), већ лушају радио породично. Владимировградскоокружани и Владимировградскоокружанке су углавном ружни и ружне (што не значи да ће они који добију наше држављанство поружнети) Наш чувени аналитичар Лазар Јовановски (син Лазара Јовановског, мајора ЈНА) рекао је да смо преружни зато што не слушамо Гранд који је сељацизам а да би били лепи требало би да служамо ту "музику", али он изводи бесне глисте и сви знају да то није тачно, јер код нас нико то не слуша и не воли.

Радио станице[уреди]

Радио станице су свакакве. Национални радио је РВО1, настао 1912. године под именом "Радио Владимировград". РВО2, под именом "Радио Владимировград 2" настао је 1929. РВО3, под називом "Радио Владимировград 3" је настао 1939 године. Тада је настала и телевизија Владимировград. После Другог светског рата, настају станице:

    • 1945. година
  • Радио Десилеград
  • Радио Слајинград
  • Радио Марино Село
  • Радио Дацинград
  • Радио Мировград
  • Радио Рацинград
  • Радио Доњи Забран
  • Радио Олгић
  • Радио Раденинград
  • Радио Славичинград
  • Радио Мацинград
  • Радио Милинград
  • Радио Теринта
  • Радио Попово Поље
  • Радио Сузина Бања
  • Радио Љиљина Бања
  • Радио Адашево
  • Радио Шула

Касније су настале и

  • Радио Андријашица
  • Радио Дај-Мај

После независности 1996. године настале су:

  • РТЛ Радио
  • Радио Хепи Мил
  • Радио Славуј (Марино Село)
  • Радио Фејсбук (Владимировград)
  • Радио Твитер (Владимировград)
  • Радио Шпорт (Владимировград)

Језик[уреди]

Види Владимировградскоокружански језик.

Свадба[уреди]

Свадба почиње око шест ујутру и тада су све припреме већ готове. Оките их и то се плаћа око 8 деоница. Долазе сви гости, часте се и на крају долазе гајдаши (народни музичари РВО). Свирају песме и народна кола. Такође, нема наручивања. Након тога, младенци иду у цркву и тамо је црквено венчање. Ту гајдаши још свирају и завршавају са свирком. Полази се у хотел (ресторан) и тада се весели све до краја дана. После, иду у младожењину кућу и воде младу, и онда би је младожења превео преко прага. Онда млада узима цвеће (бидермајер) који се баца и баци међу младенце. Ту је обавезна пуцњава, ватромет и дизање РВО заставе, која се ујутру спушта.

Народне игре и песме[уреди]

Народна игра је Коло. (Али не као српско, већ "Коло на колу") Такође је познато и "ојхање" у кршним пределима (Јодалехехуууууу.....) Плес у околини Слајинграда зове се "либела". Има и свој текст. Свира се уз лиру, а коло се свира уз гајде. Народне песме се, такође, свирају уз гајде. У градовима су плесови валцер и полка.