Београд — разлика између измена

Извор: Нециклопедија
Иди на навигацију Иди на претрагу
(Обрисао садржај стране)
Ред 1: Ред 1:
{{Друго значење|чланак о истоименом астероиду|[[1517 Београд]]}}
 
{{Град у Србији 2‎
 
|Име= Београд
 
|Име генитив= Београда
 
|Слика=Belgrade iz balona.jpg
 
|Опис слике=Београд виђен из ваздуха
 
|Слика грба=Coat_of_Arms_Belgrade.png
 
|Слика заставе=Flag of Belgrade.png
 
|Званично=
 
|Стара имена=Сингидунум
 
|Површина=359,96
 
|Шира површина=3222,68
 
|стан. ужа=1.119.642
 
|стан. шира=1.576.124
 
|густина=488,42
 
|опис густине=шира зона/општина
 
|Нмв=228
 
|Први помен=
 
|Слава= Спасовдан
 
|Побратими=
 
|Округ=Београдски
 
|Општина=
 
|Општине=
 
|сст=44
 
|сми=49
 
|ссе=
 
|ист=20
 
|ими=28
 
|исе=
 
|гшир=44.816667
 
|гдуж=20.466667
 
|Ауто=-{BG}-
 
|Позивни=011
 
|Пошта=11000
 
|Поштански бројеви=
 
|Адреса=
 
|Телефон=
 
|Факс=
 
|Веб=www.beograd.rs
 
|Емајл=
 
|Градоначелник=[[Драган Ђилас]]
 
|Странка=[[Демократска странка (Србија)|ДС]]
 
|Странке=[[Демократска странка (Србија)|ДС]]/[[Г17+]]/[[Социјалистичка партија Србије|СПС]]/[[Либерално-демократска партија|ЛДП]]
 
|Формирана власт=
 
|Избори=[[11.05.]][[2008]].
 
}}
 
 
'''Београд''' је [[главни град|главни]] и највећи град [[Србија|Србије]]. Један је од најстаријих градова у [[Европа|Европи]]. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске [[Винча|Винче]] 4.800 година пре нове ере. Сам Београд су основали [[Келти]] у [[3. век]]у пре н. е, пре него што је постао [[Римско царство|римско]] насеље [[Сингидунум]].<ref name="Vinca">{{cite book
 
| author = Никола Тасић
 
| coauthors = Драгослав Срејовић, Братислав Стојановић
 
| editor = Владислав Поповић
 
| other = Смиљка Кјурин (преводилац)
 
| title = Винча: Центар неолитске културе у Дунавском региону
 
| url = http://www.rastko.org.rs/arheologija/vinca/vinca_eng.html
 
| accessdate = 28. октобар 2006.
 
| year = 1990
 
| location = Београд
 
| chapter = Винча и њена култура
 
| chapterurl = http://www.rastko.org.rs/arheologija/vinca/vinca_eng.html#_Toc504111710
 
}}</ref><ref name="ancient">[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=201172 Град Београд - Историја (Антички период)]</ref> [[Словенски језици|Словенско име]] „Белиград“ први пут је забележено у [[878]]. године. Београд је главни град Србије од [[1403]]. године и био је престоница разних [[Југославија|јужнословенских држава]] од [[1918]]. па до [[2003]], као и [[Србија и Црна Гора|Србије и Црне Горе]] од [[2003]]. до [[2006]].<ref name="history">[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1237 Град Београд - Историја (Важне године у историји града)]</ref>
 
 
Град лежи на [[ушће (географија)|ушћу]] [[Сава (река)|Саве]] у [[Дунав]] у централном делу Србије, где се [[Панонска низија]] спаја са [[Балканско полуострво|Балканским полуострвом]]. Број становника у Београду према попису становништва из [[2002]] је износио 1.576.124.<ref name=popis>{{cite book
 
| author = Републички завод за статистику Републике Србије
 
| title = Национална или етничка припадност - подаци по насељима
 
| url = http://webrzs.stat.gov.rs/axd/Zip/NEP1.pdf
 
| format = PDF
 
| accessdate = 29. октобар 2006.
 
| edition = Књиге резултата Пописа 2002.
 
| year = 2002
 
| publisher = [[Републички завод за статистику Републике Србије]]
 
| location = Београд
 
| language = српском
 
| page = 14
 
}}</ref> Највећи је град на територији [[социјалистичка Федеративна Република Југославија|бивше Југославије]] и по броју становника четврти у [[балканско полуострво|југоисточној Европи]] после [[Истанбул]]а, [[Атина|Атине]] и [[Букурешт]]а.
 
 
Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом.<ref name="assemb">[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=500 Град Београд - Градска власт]</ref> Његова територија је подељена на [[Београд#Градске општине|17 градских општина]], од којих свака има своје локалне органе власти.<ref name="municip">[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1904 Град Београд - Градске општине]</ref> Београд заузима преко 3,6% територије Републике Србије, а у њему живи 21% укупног броја грађана дела Србије на коме је извршен попис 2002. године (без података за [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]]). <ref name="mdata">[http://webrzs.stat.gov.rs/axd/en/pok.php?god=2005 Републички завод за статистику - - Градски показивачи]</ref> Београд је такође економски центар Србије и средиште [[Српска култура|српске културе]], [[образовање у Србији|образовања]] и [[наука у Србији|науке]].
 
 
==Географија==
 
[[Слика:Beograd_Sat.png|230п|мини|л|Сателитски снимак Београда]]
 
Београд се налази на 116,75 [[метар]]а [[апсолутна висина|надморске висине]], и то на координатама 44°49'14" северно 20°27'44" источно. Историјско језгро Београда (данашња [[Београдска тврђава]]) налази се на десној обали [[Сава (река)|Саве]]. У саставу Београда су [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]] и [[Земун]] који су на левој обали [[Сава (река)|реке Саве]], па тиме и у [[Средња Европа|Средњој Европи]]. Град лежи на ушћу двеју река, [[Дунав]]а и [[Сава (река)|Саве]]. Урбана површина града износи 359,92 квадратних [[километар]]а. Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе.<ref>[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1027 Географска позиција Београда]</ref>
 
 
=== Клима ===
 
[[Слика:Temperature u Beogradu.png|мини|180п|л|Месечне температуре]]
 
Београд има умерену [[Континентална клима|континенталну климу]]. Просечна годишња температура је 11,7 °-{C}-, док је најтоплији месец [[јул]], са просечном температуром од 22,1°-{C}-. Ипак, Београд у просеку има око 31 дан у години са температуром преко 30°-{C}-, а температура прелази 25°-{C}- чак 95 дана у години. Просечна годишња количина падавина је око 700 [[милиметар]]а. Годишње, Београд има око 2.096 сунчаних [[сат]]и, са јулом и [[август]]ом као најсунчанијим, и [[децембар|децембром]] и [[јануар]]ом као најмрачнијим данима, са тек 2—2,3 сунчана сата дневно. <ref>[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1191 Град Београд - Клима]</ref>
 
 
==Историја==
 
{{посебан чланак|Историја Београда|Винчанска култура|Сингидунум}}
 
У строгом центру Београда, испод данашње [[палата „Албанија“|палате Албанија]], пронађени су, током њене градње, [[1938|1938.године]] [[скелетни систем|скелет]]и [[Неандерталац|неандерталца]] који је погинуо у броби са [[мамут]]ом чији је скелет нађен у близини<ref>Зоран Љ. Николић и др. Видоје Д. Голубовић, ''„Београд испод Београда“'' (4. допуњено издање), Београд [[2004]]. ISBN 86-355-0632-4</ref>, што говори о насељености простора данашњег Београда још у [[праисторија|праисторијско доба]]. Касније се на простору [[Балканско полуострво|Балкан]]а, пре око 7.000 година, развила [[Винчанска култура]], па се [[винча - Бело брдо (археолошки локалитет)|њени остаци]] могу пронаћи и у околини Београда код [[Винча|истоименог насеља]], по коме је цела култура добила име<ref name="Vinca">извор</ref>. Насељен у [[3. век п. н. е.|трећем веку п. н. е.]] од стране [[Келти|Келта]], тај простор убрзо прелази у руке [[Антички Рим|Римљана]] и постаје насеобина [[Сингидунум]].<ref name="ancient">извор</ref> За владавине цара [[Диоклецијан]]а, током [[прогони хришћана|прогона хришћана]], у Сингидунуму се помињу први хришћански мученици.<ref>[http://www.newadvent.org/cathen/13732a.htm Servia, Catholic Encyclopedia]</ref> Једни од најстаријих по имену познатих хришћанских страдалника у овом граду су [[Свети Ермил и Стратоник|Ермил и Стратоник]]. Поделом римског царства остаје под контролом [[Византијско царство|Византије]].
 
 
=== Средњи век ===
 
{{main|Средњовековна историја Београда|Пад Београда (1521)}}
 
[[Слика:Siege_of_Nándorfehérvár.jpg|мини|210п|д|Турска [[опсада Београда]] [[1456]].]]
 
Сингидунум су освајали многи освајачи, попут [[Хуни|Хуна]], [[Сармати|Сармата]], [[Остроготи|Острогота]] и [[Авари|Авара]] — пре доласка [[Словени|Словена]] око [[630]]. године нове ере. Први записи о словенском имену ''Београд'' датирају из [[878]]. године, за време владавине [[Прво бугарско царство|Првог бугарског царства]]. Град је остао предмет размирица између [[Византијско царство|Византије]], [[Мађарска|Мађарске]] и [[Бугарска|Бугарске]] наредна четири века.<ref name="bhistory">[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1241 Град Београд - Историја (Византија)]</ref>
 
 
Град коначно прелази под власт Срба као део [[Срем]]а [[1284]]. године. Први српски краљ који је владао Београдом био је [[Стефан Драгутин]] (1276—1282), владар Краљевине Срема, ког је добио на поклон од свог [[српски сроднички односи|таст]]а, мађарског краља [[Ладислав IV|Ладислава IV]].<ref name="MSH">[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1245 Град Београд - Историја (Средњовековни српски Београд)]</ref> Након великих губитака у [[Косовска битка|Косовском боју]] [[1389.|1389]]. године, [[Српско царство]] почиње да се распада и његови јужни делови великом брзином прелазе у руке [[Турци|Турака Османлија]].<ref>[http://www.britannica.com/eb/article-9046112/Battle-of-Kosovo Енциклопедија Британика: Бој на Косову]</ref> Ипак, север је дуго одолевао. Српски [[деспот]] [[Стефан Лазаревић]] добио је Београд од угарског и римског краља [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунда Луксембуршког]], након што је постао његов вазал. Године 1403. Стефан Лазаревић је прогласио Београд својом престоницом. У наредном периоду, Београд је доживео велики успон. Поновно су утврђене старе зидине града, заједно са замцима, а цркве и тврђаве обновљене, што је помогло да град одолева навалама Турака чак 70 година.
 
 
У ово време, Београд је постао уточиште многим [[балканско полуострво|балкан]]ским народима који су бежали од власти Османлија. Верује се да је број становника у ово време достизао и 40.000—50.000. Током владавине [[Ђурађ Бранковић|Ђурађа Бранковића]], већи део деспотства доспева под турску власт, међутим, Београд долази под заштиту мађарских краљева.<ref name="MSH">извор</ref> Турци су желели да покоре Београд јер им је представљао препреку у даљем напредовању ка [[средња Европа|централној Европи]]. Напали су 1456. када се одиграла чувена [[Опсада Београда (1456)|Опсада Београда]] где је хришћанска војска под вођством [[Јанош Хуњади|Сибињанин Јанка]] успешно одбранила град од турског напада.<ref>[http://www.historynet.com/magazines/military_history/3030796.html Османско-мађарски ратови: Опсада Београда 1456, Том Р. Ковач (-{Historynet.com}-)]</ref>
 
 
=== Османско царство ===
 
{{main|Београдски пашалук}}
 
Војска под вођством [[Сулејман I|Сулејмана Величанственог]], [[28. август]]а [[1521]]. је [[Пад Београда (1521)|освојила Београд]] од Мађара, што је означило пад града под [[Османско царство|Отоманско царство]]. Турци Османлије након тога насељавају срушен и спаљен град, постепено га претварајући у китњасти оријентални град, чија је панорама са многобројним мунарама издалека одушевљавала многе европске путнике тог доба.<ref>[http://www.most.ba/085/076.aspx Abdulah Talundžić, Džamije u Beogradu]</ref> Око [[1571]]. године у Београду је било 27 насеља ([[махала]]). Град је [[1594]]. захватила велика српска побуна ([[Банатски устанак|Банатска побуна]]) коју су Турци успели да угуше, спаљене су многе цркве, реликвије и [[мошти]] [[Свети Сава|Светог Саве]] на [[Градска општина Врачар|Врачар]]у. Управо звог тога је ово место одабрано за градњу [[Храм светог Саве|Храма Светог Саве]].<ref>[http://www.mitropolija.me/dvavoda/knjige/aradovic-hram_l.html Духовни смисао Храма Светог Саве на Врачару - [[Митрополит Амфилохије Радовић|Амфилохије Радовић]], Епископ банатски]</ref>
 
[[Слика:Fortress_Belgrade.jpg|250п|мини|л|Београд у [[16. век]]у]]
 
Следећих деценија град је био миран, а био је и важно седиште округа ([[Смедеревски санџак|Смедеревског санџака]], познатог и као [[Смедеревски санџак|Београдски пашалук]]), повезан са [[Истанбул|Истанбул]]ом Цариградским друмом. Привукао је многе трговце и становнике — [[Турци|Турке]], [[Јермени|Јермене]], [[Грци|Грке]] [[Роми|Роме]] и остале. Према османлијском путописцу Евлији Челебији, који је боравио у Београду [[1660]]. године, Београд је тада имао око 98.000 становника, од којих 21.000 нису били Муслимани.<ref>[http://www.most.ba/085/076.aspx Abdulah Talundžić, Džamije u Beogradu]</ref> Постао је више од обичног града, са [[исламска архитектура|исламском архитектуром]], јавним купатилима и многим новим [[џамија]]ма.<ref name="imperialrule">[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1249 Град Београд — Историја (Турска и аустријска владавина)]</ref> Београд је већ концем 16. века, по својој лепоти и величини, у многоме надмашивао Будим, Софију, Сарајево, Скопље и многе друге градове европског дела Отоманског царства.<ref>[http://www.most.ba/085/076.aspx Abdulah Talundžić, Džamije u Beogradu]</ref> Како сазнајемо из Путописа [[Евлија Челебија|Евлије Челебије]], у време када је он боравио у Београду [[1660]]. године, у граду је било чак седамнаест [[дервиш]]ких текија у којима су се изучавала дела великих [[тасавуф|суфијских]] мислилаца.<ref>Evlija Čelebija, Putopis – odlomci o jugoslovenskim zemljama I, prev. H. Šabanović, Svjetlost, Sarajevo, 1957, str. 99.</ref> Претпоставља се да је био заступљен велики број дервишких братстава, укључујући бајрамије, меламије, бекташије, халветије, гулшеније, кадирије, хиндије, мевлевије, накшибендије, рифаије, садије, сунбулије, шабаније, шазилије и ушакије.<ref>[http://pescanik.net/content/view/569/144/ Milan Vukomanović, Derviši u Beogradu]</ref> Исти Путопис нам преноси да су у Беграду, у време Отоманског царства, постојале 273 исламске богомоље, џамије и месџиди.<ref>[http://www.most.ba/085/076.aspx Abdulah Talundžić, Džamije u Beogradu]</ref> Највећом и најлепшом сматрана је [[Батал џамија]], коју су путописци упоређивали са Аја Софијом.<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/01/12/srpski/BG05011109.shtml Batal-džamija- najveća i najlepša građevina]</ref> Налазила се на месту данашње [[Дом Народне скупштине Републике Србије|Савезне скупштине]], а поред ње је било гробље на коме су сахрањивани виђенији [[Турци]].
 
[[Слика:Belagerung belgrad 1717.jpg|250п|мини|л|Аустријска опсада Београда [[1717]]. године]]
 
Београд је три пута од Турака освајала [[Аустријско царство|Аустрија]] (1688—1690, 1717—1739, 1789—1791), а Османлије су га поново заузимале, уз велика разарања.<ref name="imperialrule">извор</ref> Београд постаје ”Дарол-џихад” – Место ратова, како су га Османлије тада називале.<ref>[http://www.most.ba/085/076.aspx Abdulah Talundžić, Džamije u Beogradu]</ref> Током овог периода, град су захватиле две [[велика сеоба Срба|велике сеобе Срба]], у којима су се стотине хиљада Срба, предвођених [[списак поглавара Српске православне цркве|патријарсима]], повлачили заједно са Аустријанцима у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршко царство]] 1690. и 1737—39, где су се населили у данашњој [[Војводина|Војводини]] и [[Славонија|Славонији]].<ref>[http://www.suc.org/culture/library/Oci/tajne-poruke-svetoga-save-16-03-03.html Српски конгрес уједињења - Тајне поруке Светог Саве]</ref>
 
 
Након турског пораза под Бечом, септембра [[1688]]. године, Аустријанци су заузели Београд. Приликом првог аустријског освајања (1688-1690) многе џамије су порушене, а оне које су преостале, претворене су у хришћанске цркве. Након тога, за време поновне кратке османлијске владавине ([[1690]]-[[1717]].) многе џамије су обновљене, а неке су из темеља изграђене. Када је војска Аустријског царства (у чијем су саставу били војници разних народности: [[Немци]], [[Французи]], [[Италијани]], [[Швајцарци]], [[Португалци]], [[Шпанци]], [[Мађари]] и други), под заповедништвом надвојводе [[Евгеније Савојски|Евгенија Савојског]] по други пут освојила Београд ([[1717]]-[[1739]]) порушили су минарете џамија београдске тврђаве, како би панорама града изгледала више европска. Многе џамије су претворене у цркве разних хришћанских редова који су дошли заједно са војском и досељеницима: тринитарци, [[фрањевци]], [[исусовци|језуити]], минорити и Јермени католици.<ref>[http://www.most.ba/085/076.aspx Abdulah Talundžić, Džamije u Beogradu]</ref> Остале сачуване џамије су употребљене за војне магазине, трговине и настамбе. Тада у Београду није остало муслиманског становништва, јер су се повукли усред најезде.<ref>[http://www.most.ba/085/076.aspx Abdulah Talundžić, Džamije u Beogradu]</ref> После победе над аустијском војском [[1739]]. године код Гроцке, Османлије су поново загосподариле Београдом, и њиме владале наредних 50 година ([[1739]]-[[1789]]. године). За то време су поправили многе оштећене џамије и повратили у првобитно стање многе претворене у цркве. Према неким савременицима, у Београду је 1780-тих година било 50-ак џамија. У току великих борби за Београд [[1739]]. године, страдало је око 30 џамија. У плану Београда, којег је израдио аустријски потпоручник Бруш [[1789]]. године, уцртано је 15-ак џамија. Тај се број џамија углавном одржао до Првог српског устанка.<ref>[http://www.most.ba/085/076.aspx Abdulah Talundžić, Džamije u Beogradu]</ref>
 
[[Слика:Batal-dzamija.jpg|мини|200п|Некадашња [[Батал џамија]], око [[1860]].]]
 
У [[Први српски устанак|Првом српском устанку]] током борби за ослобођење Београда [[1806]]. године, многе џамије су страдале, а оне преостале биле су претворене у бакалнице, у неким су држане свиње, једна је била претворена у православну цркву, а неке су одређене турским женама за становање.<ref>[http://www.most.ba/085/076.aspx Abdulah Talundžić, Džamije u Beogradu]</ref> Устаници су држали град од [[8. јануар|8. јануара]] [[1806]]. до [[1813]], када су га поново заузеле Османлије.<ref name="bglib">[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1253 Град Београд — Историја (Ослобађање Београда)]</ref> Повратком Османлија долази до обнављања неких оштећених џамија. Српске власти су [[1836]]. године пописале џамије у Београду, и у том списку се налазило 16 џамија. Исељењем "турског" живља из Београда [[1867]]. године (међу којима је велики број био словенског порекла) започео је крај београдских џамија. Како наводи [[Феликс Каниц]] ”где кад би ноћу случајно експлодирале мине рушећи џамије које су ометале регулацију”.<ref>[http://www.most.ba/085/076.aspx Abdulah Talundžić, Džamije u Beogradu]</ref> Данас је једина преостала [[Бајракли џамија]] на [[Дорћол]]у.
 
 
=== Краљевина Србија ===
 
[[Слика:1915 belgrade.jpg|л|180п|мини|Бомбардовање Улице краља Петра 1915.]]
 
Од [[1817]]. био је престоница [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] (сем у периоду од [[1818]]—[[1841]], када је [[Крагујевац]] био главни град).<ref>[http://www.kragujevac.org.yu/upoznajte_grad/istorija.htm Град Крагујевац — Историја (Прва престоница модерне Србије)]</ref> Престоницу из Крагујевца у Београд је преместио [[Михаило Обреновић|Кнез Михајло Обреновић]]. Кад је Србија стекла потпуну независност [[1878]]. и постала [[Краљевина Србија]], Београд је опет постао кључни град на Балкану који се веома брзо развијао.<ref name="bglib">извор</ref><ref name="20c">[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1257 Град Београд - Историја (Престоница Србије и Југославије)]</ref> Међутим, упркос изградњи железничке пруге до Ниша, укупни услови у Србији били су као и у осталим претежно пољопривредним земљама, а Београд је [[1900]]. имао само 69.100 становника. <ref>[http://www.library.uu.nl/wesp/populstat/Europe/yugoslft.htm Статистике — Југославија]</ref> Убрзо, [[1905]]. број становника се повећава на преко 80.000, а на почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] [[1914]]. и до 100.000, не рачунајући [[Земун]] који је тада припадао [[Аустро-Угарска|Аустругарској]].<ref>[http://www.newadvent.org/cathen/02407a.htm Католичка енциклопедија — Београд и Смедерево] {{en}}</ref><ref name="stan">[http://nainfo.nbs.bg.ac.yu/sfoa/clanak.php?issn=0350-0373&je=sr&prv=1&zad=4&id=0350-03730101087P&kw=Dragan+petrovic+beograd Индустрија и урбани развој Београда - Драган Петровић (Индустрија, 2001, књига 21, Бр. 1-4, стр. 87-94)]</ref>
 
 
Након [[Први светски рат|Првог светског рата]] и окупације од стране Аустро-Угарске и [[Немачка|немачких]] трупа, Београд је доживео брз развој и значајну модернизацију као престоница нове [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Мало је позната чињеница да је Београд тада имао [[Калмички будистички храм у Београду|један од првих будистичких храмова у Европи]]<ref>Arash Bormanshinov: "Prvi budstički hram u Evropi"; Elista, Šambala, 5-6/, 1997.</ref>. Током двадесетих и тридесетих година 20. века, број становника се попео на 239.000 до [[1931]]. заједно са западним предграђем Земуном, који је раније био у Аустроугарској. До [[1940]], број становника је био око 320.000, прираштај становништва између [[1921]]. и [[1948]]. је износио приближно 4,08 % годишње.<ref name="stan">извор</ref>
 
 
=== Други светски рат ===
 
[[Слика:Bundesarchiv Bild 141-1005, Belgrad, Zerstörungen.jpg|мини|десно|Београд после бомбардовања]]
 
{{Главни чланак|Београд током Другог светског рата|Београдска операција}}
 
Југославија је [[25. март]]а [[1941]]. потписала [[Тројни пакт]] и придружила се [[Силе осовине|Силама осовине]]. Због овога је [[27. март]]а уследио масовни протест у Београду и [[државни удар]]. Град је [[6. април|6.]] и [[7. април]]а [[бомбардовање Београда (1941)|тешко бомбардовао]] [[Луфтвафе]] и усмртио 2.274 људи. У бомбардовању је запаљена и изгорела [[Народна библиотека Србије]], где су настрадале хиљаде књига и средњевековних рукописа<ref name="Serbie et Yougoslavie">{{fr}} Dušan T. Bataković, ''op. cit.'', pp. 308 et 309</ref>.Југославију су [[Априлски рат|напале]] [[Нацистичка Немачка|немачке]], [[италија]]нске, [[Мађарска|мађарске]] и [[Бугарска|бугарске]] снаге, уз помоћ [[Албанци|Албанаца]] и [[Хрвати|Хрвата]]. Након капитулације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], сремска предграђа Београда (Земун) су ушла у састав [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], [[нацизам|нацистичке]] [[марионетска држава|марионетске државе]]. У Београду и централној Србији нацисти су подржали формирање владе [[Милан Недић|Милана Недића]]<ref>{{fr}} Dušan T. Bataković, ''op. cit.'', pp. 325 à 327</ref>.
 
 
Београдски [[Јевреји]], [[Роми]], комунисти, и други антифашисти одведени су у логоре [[Логор Сајмиште|Сајмиште]] и [[Логор Бањица|Бањица]], кроз које је у току рата прошло око 125.000 логораша. Јеврејска заједница је од 1643. живела у четврти [[Дорћол]] поред Дунава. Пре рата ту их је било 10.400. Окупацију је преживело свега око 10% њих. На Сајмишту је страдало око 40.000 Срба и 7-8.000 Јевреја<ref name=nb>{{cite web|url=http://www.novibeograd.rs/default.asp?jez=l&str=1|title=Istorijat|publisher=Municipality of New Belgrade|language=Serbian|accessdate=2007-09-06}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www1.yadvashem.org/odot_pdf/Microsoft%20Word%20-%205988.pdf|title=Sajmiste|publisher=Shoah Resource Center, The International School for Holocaust Studies|}}</ref>. На Бањици је убијено око 4.200 људи. Ликвидације су вршили немачки окупатори, док су логораше углавном хапсили српски [[Квислинг|квислинзи]], који су чинили и администрацију Бањичког логора.<ref>HOLOCAUST HISTORY MISAPPROPRIATED Mindstream: A Monthly Jewish Review November 1992. Volume XXXVIII No.8.</ref>
 
 
Град су [[бомбардовање Београда (1944)|бомбардовали]] и [[Савезници у Другом светском рату|савезници]] [[16. април|16.]] и [[17. април]]а [[1944|1944.]] године. Тада је погинуло 1600 људи<ref name="Serbie et Yougoslavie"/>.
 
 
Борбе за ослобођење града су почеле 13. и 14. октобра, а град је коначно ослобођен [[20. октобар|20. октобра]] [[1944]]. Ослободили су га заједничким снагама [[народноослободилачка војска Југославије|партизани]] и [[Црвена армија]]. Губици партизана су били око 1.000 бораца, а Црвене армије око 2.000. У току целог рата, Београд је изгубио око 50.000 људи и претрпео тешка разарања<ref name="Serbie et Yougoslavie"/>.
 
 
=== СФР Југославија ===
 
{{main|Историја Новог Београда}}
 
У послератном периоду Београд се развијао као главни град [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|нове Југославије]] и убрзо израстао у велики индустријски центар.<ref name="20c">src</ref>
 
 
Године [[1951]] је почела изградња [[Градска општина Нови Београд|Новог Београда]] са друге стране реке Саве, где су се до тада налазиле само мочваре и трска. Град су, бар у почетку, градиле добровољне омладинске радне бригаде.
 
 
Године 1961, поводом мучког убиства [[Патрис Лумумба|Патриса Лумумбе]] (јануар [[1961]]), у Београду су одржане жестоке демонстрације, са више повређених. Том приликом је извршен и упад у Белгијску амбасаду.
 
 
[[Покрет несврстаних|Прва конференција несврстаних]] одржана је у Београду 1961. године.
 
 
Београд је био и поприште [[студентске демонстрације 1968. у Југославији|великих студентских демонстрација 1968.]]
 
 
Марта [[1972]]. Београд је био центар [[Епидемија великих богиња у Југославији 1972.|последње епидемије великих богиња у Европи]]. [[Епидемија]], која је укључивала присилне [[карантин]]е и масовне [[вакцина|вакцинације]], окончана је крајем маја. <ref>[http://www.npr.org/news/specials/response/anthrax/features/2001/oct/011023.quarantine.html Bioterrorism: Civil Liberties Under Quarantine]</ref>
 
 
У мају [[1980]]. умро је и доживотни председник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], [[Јосип Броз Тито]]. Поред готово свих водећих светких државника, сахрани је присуствовало и око 700.000 грађана.
 
 
=== Скорашња историја ===
 
[[Слика:Kalemegdan_2.jpg|мини|210п|д|[[Победник (споменик)|Победник]], симбол Београда]]
 
Дана [[9. март]]а [[1991]]. у Београду су одржане велике [[Демонстрације у Београду 1991.|демонстрације]], предвођене [[Вук Драшковић|Вуком Драшковићем]], против режима [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]].<ref>[http://www.mediaclub.cg.yu/zanimljivi/zanimljivi03-00/10.htm Датум за незаборав и опомену]</ref> Том приликом су погинуле две особе, седамнаестогодишњи средњошколац Бранивоје Милиновић, и полицајац Недељко Косовић, 203 људи је повређено, а 108 ухапшено.<ref>[http://www.vreme.com/arhiva_html/450/2.html Србија на митинзима (1990—1999)]</ref> Према разним медијским изворима, на улицама тог дана је било између 100.000 и 150.000 људи. Касније у току дана, на улице су изведени [[тенк]]ови у циљу успостављања мира.
 
 
Након непризнавања резултата локалних избора 1996, опозиција је у Београду организовала [[демонстрације у Србији 1996—1997.|свакодневне грађанске и студентске протесте]] против Милошевићеве владавине, у периоду између новембра 1996. и фебруара 1997.<ref name="twelveyears">[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1265 Град Београд - Историја (Године распада 1988-2000.)]</ref> После попуштања режима и признавања резултата избора [[Зоран Ђинђић]] постаје градоначелник Београда.
 
 
[[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовање]] 1999. проузроковало је значајну штету градској инфраструктури. Међу погођеним објектима биле су и зграде неколико министарстава, зграда [[Радио-телевизија Србије|РТС]] у којој је погинуло 16 запослених, неколико болница, хотел „Југославија“, некадашња [[Ушће (зграда)|зграда Централног комитета]], [[Авалски торањ|телевизијски торањ на Авали]], као и кинеска амбасада на Новом Београду.<ref>[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1269 Град Београд - НАТО агресија]</ref>
 
 
Након избора 24. септембра 2000. године, Београд је постао поприште [[Демонстрације 5. октобра 2000.|масовних демонстрација]] са 800.000 по полицијским проценама, а по другим изворима и до 1.000.000 учесника, које су довеле до коначног пада Милошевића са власти.<ref>Антонић, Слободан. [http://www.nspm.org.yu/Tekstovi/txt%20sr%20p%20m%20-%20s%20antonic.htm "Србија после Милошевића"]. <u>Нова спрска политичка мисао</u>. 15 Mar. 2001</ref><ref>Glenny, Misha. [http://www.glypx.com/BalkanWitness/glenny3.htm Can Serbia's new leaders overcome the legacy of Slobodan Milosevic?]. [[Њујоркер]], 30. октобар, 2000.</ref><ref>http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1273 Град Београд - Историја (5. октобар 2000.)</ref>
 
 
==Локална самоуправа==
 
[[Слика:Belgrade Old Court 1.jpg|мини|д|250п|Зграда [[Скупштина града Београда|Скупштине града]], позната и као [[Стари двор]]]]
 
Београд има статус посебне територијалне јединице у Републици Србији, са својим посебним органима локалне самопураве.<ref name="assemb">src</ref>
 
 
===Скупштина града===
 
'''[[Скупштина града Београда]]''' је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене законом и Статутом града. Скупштина има 90 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године. Скупштина града састаје се по потреби, а најмање једном у три месеца.
 
 
===Градоначелник===
 
{{Главни чланак|Списак Градоначелника Београда}}
 
'''[[Градоначелник]] Београда''' представља и заступа Град и обавља извршну функцију у Граду Београду.
 
 
Градоначелник се бира истовремено кад и одборници за Скупштину града непосредним тајним гласањем на четири године. Градоначелник не може бити одборник Скупштине града, нити обављати другу јавну функцију.
 
 
Градоначелник Београда, члан [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]], изабран на изборима [[2008]]. године је [[Драган Ђилас]].
 
 
===Градско веће===
 
'''Градско веће''' је орган Града Београда који усклађује остваривање функција Градоначелника и Скупштине града и врши контролно-надзорну функцију над радом Градске управе.
 
 
Градско веће чине Градоначелник, заменик градоначелника и 9 чланова. Чланове Градског већа бира Скупштина града, на предлог Градоначелника, на четири године.
 
 
===Градска управа===
 
'''Градска управа''' обавља управне послове у оквиру права и дужности Града Београда и одређене стручне послове за потребе Скупштине града, Градоначелника и Градског већа.
 
 
Начелник Градске управе, кога поставља Скупштина града на предлог Градоначелника, руководи радом Градске управе. Начелник Градске управе може имати заменика који се поставља и разрешава на исти начин као начелник.
 
 
===Градске општине===
 
[[Слика:Beograd_district.gif|250п|д|мини|Карта београдских општина]]
 
{{Главни чланак|Београдске општине}}
 
Градска општина је део територије Града Београда у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштини градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.
 
 
Већина општина се налазе јужно од Дунава и Саве, у [[Шумадија|Шумадијском]] региону. Три општине (Земун, Нови Београд и Сурчин) се налазе са северне стране Саве, тачније у [[Срем]]у, док се општина Палилула налази на обе стране Дунава, у Шумадији и [[Банат]]у.
 
 
*Списак београдских општина:
 
 
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 10px 0 10px 25px; background: #f9f9f9; border: 1px #AAA solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; float: center;"
 
|-
 
! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Име
 
! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Површина (-{[[Квадратни километар|km²]]}-)
 
! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Становништво ([[1991]].)
 
! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Становништво ([[2002]].)
 
|-
 
| [[Барајево]] || 213 || 20.846 || 24.641
 
|-
 
| [[Вождовац]] || 148 || 156.373 || 160.768
 
|-
 
| [[Градска општина Врачар|Врачар]] || 3 || 67.438 || 58.386
 
|-
 
| [[Градска општина Гроцка|Гроцка]] || 289 || 65.735 || 75.466
 
|-
 
| [[Звездара]] || 32 || 135.694 || 132.621
 
|-
 
| [[Земун]] || 138 || 176.158 || 191.645
 
|-
 
| [[Лазаревац]] || 384 || 57.848 || 58.511
 
|-
 
| [[Општина Младеновац|Младеновац]] || 339 || 54.517 || 52.490
 
|-
 
| [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]] || 41 || 218.633 || 217.773
 
|-
 
| [[Обреновац]] || 411 || 67.654 || 70.975
 
|-
 
| [[Општина Палилула|Палилула]] || 451 || 150.208 || 155.902
 
|-
 
| [[Раковица]] || 31 || 96.300 || 99.000
 
|-
 
| [[Општина Савски венац|Савски венац]] || 14 || 45.961 || 42.505
 
|-
 
| [[Сопот]] || 271 || 19.977 || 20.390
 
|-
 
| [[Стари Град|Стари град]] || 5 || 68.552 || 55.543
 
|-
 
| [[Сурчин]] || / || / || 14.292
 
|-
 
| [[Градска општина Чукарица|Чукарица]] || 156 || 150.257 || 168.508
 
|-
 
| style="background: #E9E9E9;" | УКУПНО || style="background: #E9E9E9;" | 3.227 || style="background: #E9E9E9;" | 1.552.151 || style="background: #E9E9E9;" | 1.576.124
 
|-
 
| colspan="5" | <small>Извор: Републички завод за статистику</small><ref name="mdata">src</ref>
 
|}
 
Подручје насеља Београд, ужег и урбанизованог дела укупне површине 360 -{km²}-, обухвата следеће градске општине: цео Врачар, Звездару, Савски венац, Стари град, Раковицу и Нови Београд и делове Вождовца, Земуна, Палилуле и Чукарице.
 
 
== Демографија ==
 
{{Главни чланак|Демографија Београда}}
 
Према попису становништва из 2002. године, Београд има 1.576.124 становника. Према етничким групама, становници Београда су се изјаснили као [[Срби]] (1.417.187), [[Југословени]] (22.161), [[Црногорци]] (21.190), [[Роми]] (19.191), [[Хрвати]] (10.381), [[Македонци]] (8.372) и [[Муслимани (народ)|Муслимани]] (4.617).<ref>[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1199 Град Београд - Чињенице (Становништво)]</ref>
 
 
[[Слика:Saint Sava Temple.jpg|мини|лево|250п|[[Храм светог Саве|Храм Светог Саве]], највећи [[Православље|православни]] храм на свету]]
 
 
Иако постоје неколико религиозних заједница у Београду, тај склоп је релативно хомоген. Православна заједница је далеко најбројнија са 1.429.170 верника. Такође има и 20.366 [[Муслимани (народ)|муслимана]] и 16.305 [[католичанство|католика]]. Постојала је и велика [[Јевреји|јеврејска]] [[Јевреји у Србији|заједница]], али након нацистичке окупације 1941. и велике емиграције Јевреја у [[Израел]], њихов број је опао на 415. У Београду такође има и 3.796 [[Протестантизам|протестаната]].<ref>[http://webrzs.stat.gov.rs/axd/Zip/VJN3.pdf "Књиге резултата Пописа 2002.": "Књига 3: Вероисповест, матерњи језик и национална или етничка припадност према старости и полу - подаци по општинама"], страна 12. <u>Републички завод за статистику Србије</u>, 2003.</ref>
 
 
Поред рођених Београђана, град је дом и великог броја Срба са простора целе бивше Југославије, који су у град дошли било у потрази за бољим животом, било бежећи од рата и етничког чишћења.<ref>[http://www.washingtonpost.com/wp-srv/inatl/longterm/balkans/stories/belgrade062299.htm Refugee Serbs Assail Belgrade Government]: Вашингтон пост, 22. јун, 1999.</ref> Незванично, узимајући у обзир велики број [[Срби|српских]] избеглица из [[Хрватска|Хрватске]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] као и расељених лица са [[Косово|Косова]], студената, затим људи пописаних у местима њихових сталних пребивалишта, број становника Београда потенцијално прелази 2 милиона. У Београду такође живе и многи припадници других народа и народности бивше СФРЈ што је у великој мери производ његовог некадашњег статуса главног града мултиетничке Југославије.<ref name=popis/> Такође је процењено да у Београду живи и неколико хиљада [[Кина|Кинеза]] који су у град почели да се досељавају средином деведесетих година 20. века. [[Градска општина Нови Београд|Новобеоградски]] [[блок 70]] је међу Београђанима познат и као Кинеска четврт.<ref>[http://arhiva.kurir-info.rs/Arhiva/2005/februar/19-20/B-01-19022005.shtml Кинези Марко, Милош и Ана!], Курир , 19-20 фебруар 2005.</ref><ref>[http://www.vreme.com/arhiva_html/471/10.html Кинеска четврт у Блоку 70], Време бр. 471, 15. јануар 2000.</ref> Београд је дом и извесном броју [[Арапи|Арапа]] који су дошли седамдесетих и осамдесетих година 20. века као студенти, али су се трајно населили и засновали породице. <ref>[http://www.dawn.com/2005/12/07/int17.htm Јединствени пријатељски клуб у Београду], Dawn - International, 7. децембар</ref><ref>[http://www.jordanembassyus.org/041199003.htm Government, public diverge in assessment of Kosovo crisis] Jordan Times, 11. април 1999</ref> Већина Арапа који живе у Београду су пореклом из [[Сирија|Сирије]], [[Јордан]]а и [[Ирак]]а.
 
 
== Економија ==
 
{{Главни чланак|Економија Београда}}
 
[[Слика:Central_bank,_Belgrade,_Serbia.jpg|мини|250п|Зграда [[Народна банка Србије|Народне банке Србије]] у близини [[Славија|Славије]]]]
 
Београд је економски најразвијенији део Србије. Више од 30 % [[Бруто домаћи производ|БДП]] у Србији долази из Београда, који даје више од 30 % радне снаге у Србији.<ref>[http://www.kombeg.org.rs/privredabg/privreda.htm Привредна Комора Београда —- Привреда Београда]</ref> Током деведесетих година 20. века, град је био под санкцијама Уједињених нација, као и цела тадашња [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]. Хиперинфлација југословенског динара је такође десетковала економију града.
 
 
Економија града се опоравља расте брзо од 2000. године, након пада режима Слободана Милошевића и укидања санкција УН. Седиште Народне банке Србије је у Београду. Главне компаније у Београду, између осталих су: [[Јат ервејз|Јат Ервејз]], [[Телеком Србија]], [[Теленор Србија]], [[Делта холдинг|Делта Холдинг]], и многе друге.
 
 
Град има прворазредни саобраћајни значај, као железничко и друмско чвориште (паневропски коридор 10). Као град на ушћу двеју река, Београд је и важно међународно речно пристаниште (паневропски коридор 7), а ту је и међународни аеродром „Никола Тесла“. Београд је такође значајан телекомуникациони центар за фиксну и мобилну телефонију и интернет. У њему су развијени значајни привредни и пољопривредни капацитети, посебно металска, металопрерађивачка и [[Електроника|електронска]] индустрија, затим [[трговина]] и [[банка|банкарство]]. На ширем подручју Београда, Смедерева и [[Панчево|Панчева]], на обалама Дунава, лоцирана је слободна трговинска зона на површини од 2.000 квадратних метара.
 
 
[[септембар|Септембра]] [[2006]] просечан доходак у Београду је износио 40.891 [[српски динар|динар]], што је највиши просечни доходак у Србији. Просечна [[нето плата]] износила је 27.998 динара <ref>[http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/zp14092006.pdf Републички завод за статистику: Зараде по запосленом у Републици Србији, септембар 2006.]</ref>
 
 
==Култура==
 
{{Главни чланак|Култура Београда}}
 
[[Слика:Serbia Beograd SANU - Feb 2006.jpg|мини|250п|д|Зграда [[САНУ|САНУ]]-а, саграђена 1922.]]
 
Београд је домаћин многим културним манифестацијама, укључујући [[ФЕСТ]] (Међународни филмски фестивал), [[БИТЕФ]] (Београдски интернационални театарски фестивал), [[БЕЛЕФ]] (Београдски летњи фестивал), [[БЕМУС]] (Београдске музичке свечаности), [[Београдски сајам књига]], и [[Београдски фестивал пива]].<ref>[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1297 Град Београд — Култура и уметност (Културне манифестације)]</ref> [[Нобелова награда за књижевност|Добитник Нобелове награде]] [[Иво Андрић]] је написао своја најпознатија дела: „[[На Дрини ћуприја]]“ и „[[Проклета авлија]]“ у Призренској улици у Београду.<ref>[http://www.ivoandric.org.yu/html/biografija.html Задужбина Иве Андрића — Биографија Иве Андрића]</ref> Остали истакнути српски књижевници који су живели и радили у Београду су: [[Бранислав Нушић]], [[Милош Црњански]], [[Борислав Пекић]], [[Милорад Павић]], [[Меша Селимовић]] и многи други.<ref>[http://www.rastko.org.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/pekic-biograf.html Борислав Пекић - Биографија]</ref><ref>[http://www.znanje.org/i/i21/01iv07/01iv0723/s1.htm Милош Црњански — Биографија]</ref><ref>[http://www.xs4all.nl/~eteia/kitabhana/Selimovic_Mehmed_Mesa/Biografija.html Меша Селимовић — Биографија]</ref>
 
 
Већина [[Српски филм#Позоришта и биоскопи|српске филмске индустрије]] се налази у Београду, а један од најпознатијих филмова снимљених овде је и филм [[Емир Кустурица|Емира Кустирице]] из [[1995]], добитник [[Златна палма|Златне палме]] на [[Кански филмски фестивал|Канском фестивалу]] — ''[[Подземље (филм)|Подземље]]''. Град је био један од главних центара [[Југословенски нови талас|југословенског „новог таласа“]]: [[ВИС Идоли]], [[Екатарина Велика]] и [[Чарли Чаплин|Шарло Акробата]] музички бендови који су сви из Београда. Остали познати београдски рок уметници: [[Рибља чорба]], [[Бајага и инструктори]] и остали.<ref>[http://www.balkanmedia.com/magazin/hall/corba/biografija2.shtml Балканмедија: Бора Чорба, биографија]</ref> Током [[1990е|деведесетих]], град је био главни центар (у [[Југославија|бившој Југославији]]) музичког жанра [[турбо-фолк|турбофолк]]. Данас је центар [[Српски хип хоп|српске хип хоп]] сцене, са извођачима као што су [[Београдски синдикат|Београдски Синдикат]], [[Шкабо]], [[Марчело]] и многи други.<ref>[http://www.popboks.com/albumi/beogradskisindikat.shtml Попобокс - Београдски Синдикат: Сви заједно]</ref><ref>[http://www.balkanmedia.com/m2/doc/3184-1.shtml Балканмедија: Лиричар међу реперима]</ref> Београд такође има много позоришта, а најпознатији међу њима су [[Народно позориште у Београду|Београдско народно позориште]], [[Југословенско драмско позориште]], [[Звездара театар]], и [[Атеље 212]]. У Београду се налази и [[Српска академија наука и уметности]], [[Народна библиотека Србије]] и [[Историјски архив Београда]].
 
 
===Музеји===
 
{{Главни чланак|Списак музеја у Београду}}
 
[[Слика:Miroslavs Gospel.jpg|мини|л|250п|[[Мирослављево јеванђеље]], средњовековни рукопис који се чува у [[Народни музеј|Народном музеју]]]]
 
Најпознатији музеј у Београду је [[Народни музеј]], основан [[1844]]. године. Садржи колекције више од 400.000 изложбених материјала, укључујући многа страна ремек-дела. Познато [[Мирослављево јеванђеље]] се налази у овом музеју.<ref>[http://www.narodnimuzej.rs/code/navigate.php?Id=2 Народни Музеј у Београду — О Музеју]</ref> [[Војни музеј Београд|Војни музеј]] је нарочито популаран за стране туристе, највише због делова „невидљивог“ (стелт) авиона [[F-117 Ноћни јастреб|-{F-117}-]] ког је југословенска противваздушна одбрана оборила у току [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања 1999]]. У музеју се такође налази још преко 25.000 осталих изложбених предмета од којих неки датирају из [[Римско царство|римског периода]].<ref>[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1281 Град Београд - Музеји 4]</ref> <ref>[http://www.timeout.com/travel/belgrade/intro.html ТајмАут - Претстављање Београда]</ref> Сличан музеј је [[Музеј југословенског ваздухопловства]] који има више од 200 авиона, од којих су 50 стална поставка. Неколико авиона у Музеју су једини „преживели“ примерци тог типа, као нпр. [[Фијат G.50]]. Музеј излаже и неке делове оборених [[сједињене Америчке Државе|америчких]] и [[НАТО]] авиона.<ref>[http://www.vazduhoplovnivodic.rs/sr/muzej_jv.htm Ваздухопловни водич — Музеј југословенског ваздухопловства]</ref> [[Етнографски музеј у Београду|Етнографски музеј]], основан [[1901]], садржи више од 150.000 предмета руралне и урбане културе [[Балканско полуострво|Балкан]]а, тачније држава [[Југославија|бивше Југославије]].<ref>[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1165 Град Београд - Музеји 3]</ref>[[Музеј савремене уметности (Београд)|Музеј савремене уметности]] садржи колекцију са око 8.540 примерака уметничких дела из Југославије од [[1900]]. године<ref>[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1053 Град Београд - Музеји 2]</ref>[[Музеј Николе Тесле]], основан [[1952]]. године, чува личне ствари [[Никола Тесла|Николе Тесле]], научника по коме је јединица [[Тесла (јединица)|Тесла]] добила име. Музеј чува око 160.000 оригиналних докумената и око 5.700 осталих предмета.<ref>[http://www.tesla-museum.org/meni_sl/nt.php?link=muzej/m&opc=sub2 Музеј Николе Тесле - О Музеју]</ref> Још један од већих београдских музеја је [[Музеј Вука и Доситеја]], који садржи експонате који говоре о животу, делу и завештању [[Вук Стефановић Караџић|Вука Стефановића Караџића]] и [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]], реформатора српског књижевног језика из [[19. век]]а који су такође уједно и били први министри српског образовања.<ref>[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1049 Град Београд - Музеји 1]</ref> У Београду такође постоји и [[Музеј афричке уметности (Београд)|Музеј афричке уметности]], основан у време социјалистичке солидарности са неразвијеним нацијама [[Трећи свет|Трећег света]].
 
 
===Образовање===
 
{{Главни чланак|Списак образовних институција у Београду}}
 
Београд има два државна [[универзитет]]а и више приватних институција за више и високо образовање. [[Универзитет у Београду|Београдски универзитет]] води порекло од [[Велика школа|Велике школе]], основане [[1808]].<ref>[http://www.ius.bg.ac.rs/istorijat/ Универзитет у Београду — Правни факултет (Историјат)]</ref> Први српски универзитет формално је основан 27. фебруара 1905. Више од 70.000 студената студира на Београдском универзитету.<ref>[http://www.bg.ac.yu/pdf/ukupno.pdf Универзитет у Београду - Број студената]</ref>
 
 
Дана [[21. мај]]а [[1973]]. године, уметничке академије прерасле су у факултете уметности, а Уметничка академија постала је [[Универзитет уметности у Београду|Универзитет уметности]], други самостални београдски универзитет<ref>[http://www.arts.bg.ac.rs/rektorat/uu/?id=istorijatuu Званични сајт Универзитета уметности у Београду. Историјат]</ref>.
 
 
У Београду постоји 195 основних и 85 средњих школа. Од основних, постоји 162 редовних, 14 специјалних, 15 уметничких и 4 школе за основно образовање одраслих. Средњошколски систем обухвата 51 стручну, 21 гимназију, 8 уметничких и 5 специјалних школа. 230.000 уписаних ученика учи 22.000 запослених у преко 500 зграда који покривају око 1.100.000 квадратних метара.<ref>[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=201008 Град Београд - Образовање и наука]</ref>
 
 
===Ноћни живот===
 
[[Слика:Beogradjanka01.JPG|д|мини|250п|[[Београђанка]]]]
 
Београд има репутацију престонице која нуди свакодневни, живописан ноћни живот, са мноштвом клубова отворених до свитања широм града. Најпрепознатљивији су клубови смештени на сплавовима дуж обала Саве и Дунава.<ref>"[http://observer.guardian.co.uk/travel/story/0,6903,1015399,00.html ''The Observer'': "Why I love battered Belgrade" {{en}}]</ref><ref>[http://travel2.nytimes.com/2005/10/16/travel/16belgrade.html?ei=5070&en=7609599255a87c01&ex=1161662400&adxnnl=1&adxnnlx=1161525814-hyzmwSBEex5SGL+lJDVm2w Београд растура]: [[Њујорк Тајмс]] {{en}}</ref><ref>[http://www.dw-world.de/dw/article/0,2144,2129528,00.html Београдски ноћни живот лежи на Дунаву]: Deutsche Welle {{de}}</ref>
 
 
Викенд-посетиоци, посебно они из [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], [[Хрватска|Хрватске]] и [[Словенија|Словеније]], сматрају Београд већом метрополом од својих престоница због пријатељске атмосфере, сјајних клубова и барова, јефтиних пића, непостојања језичке баријере, као и либералне регулативе везане за ноћни живот.<ref name="slovenci">[http://www.b92.net/srbija2020/info.php?yyyy=2006&mm=03&nav_category=182&nav_id=192870&fs=1 Б92: Словенци долазе у „град који не спава“]</ref><ref name="hrvati">[http://www.vecernji-list.hr/newsroom/news/international/453911/print.do;jsessionid=889A73725B957E5D93A2063D490A6E5F.2 Вечерњи лист: У Београд на викенд-забаву]</ref>
 
 
Позната места за љубитеље алтернативне музике, односно културе која не потпада под [[мејнстрим]], познати су и афирмисани клубови као што су [[Академија (клуб)|Академија]] (Клуб студената на [[Факултет ликовних уметности|ФЛУ]]), смештена у подруму Факултета ликовних уметности и [[Клуб студената технике|КСТ]] ([[Клуб студената технике]]), смештен у подруму зграде Техничких факултета.<ref>[http://www.akademija.net/remote/?call=2&lg=1 Клуб Академија — О Академији]</ref><ref>[http://www.kst.org.rs/ Клуб студената технике — О нама]</ref> Једно од најпознатијих места за алтернативне културне догађаје у граду је [[Студентски културни центар|СКЦ]] (Студентски културни центар), који се налази преко пута [[Београђанка|Београђанке]], једне од најзнаменитијих грађевина Београда. Концерти бројних домаћих и познатих страних група се често одржавају у СКЦ-у, као и уметничке изложбе и јавне дебате и дискусије.<ref>[http://www.skc.org.yu/info.php?lang=1 СКЦ — Информације]</ref>
 
 
Они који су наклоњени традиционалнијем српском ноћном животу, а љубитељи су [[староградска музика|староградске музике]], типичне за северне крајеве Србије, могу да се одлуче за вече у [[Скадарлија|Скадарлији]], старој боемској четврти града где су се окупљали песници и уметници крајем 19. и почетком [[20. век]]а. У Скадарској улици и околини налазе се неки од најбољих и најстаријих београдских ресторана.<ref>[http://www.tob.co.yu/index.php?option=com_content&task=view&id=36&Itemid=139 Туристичка организација Београда — Скадарлија]</ref> На једном крају четврти налази се некадашња најстарија београдска пивара, основана у првој половини [[19. век]]а.<ref>[http://www.bip.co.rs/istorija.htm БиП - Историјат]</ref>
 
 
===Спорт===
 
[[Слика:Belgrade Arena south-east.jpg|д|250п|мини|[[Београдска арена]]]]
 
У Београду постоји око хиљаду спортских објеката, од којих многи својим капацитетом задовољавају потребе великих и готово свих врста спортских догађаја.<ref>[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1506 Град Београд - Спорт и рекреација]</ref> Београд је био домаћин многим битним спортским догађајима у блиској прошлости, као што су [[Европско првенство у кошарци 2005.]]<ref>[http://www.ep2005.co.yu/ www.ep2005.co.yu Званична презентација ЕП у кошарци 2005.]</ref>, [[Европско првенство у одбојци 2005.]], [[Светско првенство у ватерполу 2005.]] и [[Европски олимпијски фестивал младих]] 2007. Београд ће бити град домаћин [[Универзијада|Летње универзијаде 2009.]] године<ref>[http://www.fisu.net/site/page_1068.php FISU - Универзијада 2009. (Београд)]</ref>
 
 
Београд се два пута неуспешно кандидовао за [[Олимпијске игре#.D0.A1.D0.BF.D0.B8.D1.81.D0.B0.D0.BA_.D0.9B.D0.B5.D1.82.D1.9A.D0.B8.D1.85_.D0.BE.D0.BB.D0.B8.D0.BC.D0.BF.D0.B8.D1.98.D1.81.D0.BA.D0.B8.D1.85_.D0.B8.D0.B3.D0.B0.D1.80.D0.B0|Летње олимпијске игре]] и то за [[Летње олимпијске игре 1992.|Олимпијаду 1992.]] када је испао у трећем кругу гласања [[Међународни олимпијски комитет|Међународног олимпијског комитета]] (тада су се игре одржале у [[Барселона|Барселони]]) и [[Летње олимпијске игре 1996.]] када је град домаћин била [[Атланта]].<ref>[http://www.okscg.org.yu/s101e.htm Олимпијски комитет Србије - Историја]</ref><ref>[http://www.olympic.org/uk/games/past/index_uk.asp?OLGT=1&OLGY=1996 Званична презентација олимпијског покрета (Атланта 1996)]</ref>
 
 
Београд је дом и два највећа и најуспешнија спортска друштва у Србији, [[ЈСД Партизан|Партизана]] и [[СД Црвена звезда|Црвене звезде]].Два највећа фудбалска стадиона у Београду су [[Стадион Црвена звезда|Маракана]] (стадион „Црвене звезде“) и [[Стадион Партизана|Стадион ЈНА]] (стадион „Партизана“).<ref>[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1752 Град Београд - Спорт и рекреација (Стадиони)]</ref> [[Београдска арена]] се користи за кошаркашке и одбојкашке утакмице, заједно са [[Хала Пионир|халом Пионир]].<ref>[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1756 Град Београд - Спорт и рекреација (Спортски центри и хале)]</ref><ref>[http://www.tasmajdan.co.rs/hala_pionir_aktivnosti.htm Ташмајдан - Хала Пионир]</ref>, док се [[Спортски центар "Ташмајдан"]] користи за [[ватерполо]] утакмице.
 
 
[[Ада Циганлија]] је бивше острво на реци [[Сава|Сави]], и највећи београдски спортско-рекреативни комплекс. Након његовог повезивања с обалом, направљено је вештачко језеро. Једна је од најпознатијих дестинација за Београђане током врелог лета. Ада Циганлија има 7 километара дугу плажу и објекте за разне спортове укључујући [[голф]], [[рагби]], [[фудбал]], [[кошарка|кошарку]], [[одбојка|одбојку]], [[бејзбол]] и [[тенис]].<ref>[http://www.adaciganlija.co.yu/sport_tereni.htm Ада Циганлија - Спортски терени]</ref> Екстремни спортови су такође доступни, као што су [[банџи џампинг]], [[скијање на води]] и [[пејнтбал]]<ref>[http://www.tob.co.yu/index.php?option=com_content&task=view&id=167&Itemid=281 Туристичка организација Београда - Ада Циганлија]</ref> На острву се налазе и стазе за вожњу бицикла, шетњу и џогирање.<ref>[http://www.adaciganlija.co.yu/o_adi.htm Ада Циганлија - О Ади]</ref><ref>[http://www.adaciganlija.co.yu/s_tereni/kupaliste.htm Ада Циганлија - Купалиште]</ref>
 
 
===Туризам===
 
{{Главни чланак|Туризам у Београду}}
 
[[Слика:Beograd_SaTKC.jpg|230п|мини|д|Поглед на центар града]]
 
Од [[2000]], упоредо са обнављањем дипломатских односа Србије са [[Западна Европа|Западном Европом]] и [[Сједињене Америчке Државе|Америком]], у Београду се примећује повратак страних туриста одсутних још од [[распад СФРЈ|ратова]] из [[1990е|деведесетих]] година.
 
[[Слика:Sava_river_in_Belgrade,_view_from_Kalemegdan_fortress.jpg|мини|лево|250п|Река Сава, поглед са [[Калемегдан]]а]]
 
Историјски делови и зграде Београда су највеће градске туристичке атракције. Оне укључују [[Скадарлија|Скадарлију]], [[Народни музеј (Београд)| Народни музеј]], оближње [[Народно позориште у Београду | Народно позориште]], [[Земун]], [[Трг Николе Пашића]], [[Милошев конак]], [[Конак кнегиње Љубице]], [[Теразије (улица у Београду)|Теразије]], [[Студентски трг]], [[Калемегдан]], [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаилову]] улицу, [[Народна скупштина Републике Србије|Дом Народне скупштине]], [[Храм светог Саве|Храм Светог Саве]] и [[Стари двор]]. Поред овога, постоје многи паркови, споменици, музеји, кафићи, ресторани и продавнице и то са обе стране реке [[Сава (река)|Саве]]. Маузолеј [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], назван [[Кућа цвећа]], паркови [[Топчидер]] и [[Кошутњак]] који се налазе у близини су такође популарни, посебно посетиоцима из [[Југославија|бивше Југославије]].
 
 
У последње време број младих посетилаца се веома увећао, нарочито оних из [[Хрватска|Хрватске]], [[Словенија|Словеније]] и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] који уживају у ноћном животу града.<ref name="slovenci">извор</ref><ref name="hrvati">извор</ref>
 
 
===Медији===
 
{{Главни чланак|Списак медијских организација у Београду}}
 
Београд је најзначајнији медијски центар у Србији. У Београду је седиште [[Радио-телевизија Србије|Радио телевизије Србије - РТС]], јавног медијског сервиса, који има два ТВ програма, пет радио програма<ref>[http://www.rts.co.yu/jedna_vest.asp?belong=&IDNews=125391 РТС: Само РТС може да буде јавни сервис]</ref> и музичку издавачку кућу [[ПГП РТС]].<ref>[http://www.pgp-rts.co.rs/info/index.html ПГП - РТС (Прича о нама])</ref> Најпопуларнија комерцијална медијска организација је [[РТВ Пинк]], српски мултинационални медиј, познат по својим популарним забавним програмима, за које неки сматрају да су сензационалистички и да су нискоквалитетни.<ref>[http://www.cjr.org/issues/2005/1/manasek-paradox.asp Парадокс Пинка]</ref> Веома популарна комерцијална медијска организација је и [[Б92]], која има своју [[ТВ Б92|телевизијску]] и [[Радио Б92|радио станицу]], издавачку делатност и један од најпосећенијих Интернет сајтова у Србији.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=09&dd=01&nav_category=15&nav_id=210237&fs=1 Б92 на 8.598. месту у свету]</ref>Остале телевизијске станице у Београду су [[ТВ Кошава]], [[ТВ Авала]], [[Фокс телевизија]], [[Студио Б]] и [[ТВ Ентер]], а постоје и многи специјализовани канали као што су [[СОС (ТВ)|СОС]] (спорт), [[Метрополис (ТВ)|Метрополис]] (музика), [[Арт ТВ]] (уметност), [[Синеманија]] (филмови) и [[Хепи ТВ]] (дечији програми).
 
 
Најпознатије радио станице у Београду су: [[Радио Београд 202]], [[Радио Б92]], [[Радио Индекс]], [[Радио Новости]], [[Радио Носталгија]], [[Радио Пингвин]], [[Радио Топ ФМ]], [[Радио С]] и [[Радио Студио Б]].
 
 
Дневне новине са седиштем у Београду су: [[Политика (новине)|Политика]], [[Вечерње новости]], [[Блиц (новине)|Блиц]], [[Глас јавности]], [[Спорт (дневни лист)|Спорт]], [[Спортски журнал]], [[Борба (новине)|Борба]], [[Данас (новине)|Данас]], [[Курир (новине)|Курир]], [[Прес (новине)|Прес]] и [[Сутра (новине)|Сутра]]. Бесплатне дневне новине [[бесплатне новине|24 сата]] су основане у [[јесен]] [[2006]]. године.
 
 
Најзначајнији недељни листови су: [[НИН]], [[Време (недељник)|Време]], [[Стандард (недељник)|Стандард]] и [[Европа (недељник)|Европа]].
 
 
Такође, у Београду ради и неколико новинских агенција: [[Танјуг]], [[ФоНет]], [[Новинска агенција Бета|Бета]] и [[Тикер]].
 
 
===Архитектура===
 
[[Слика:ParlamentBelgrad.jpg|250п|мини|д|[[Народна скупштина Републике Србије|Скупштина Србије]], с десне стране седиште [[JP PTT saobraćaja „Srbija”|ПТТ]]а Србије — Главна пошта]]
 
 
У различитим деловима града [[архитектура]] варира од типично централноевропског стила ([[Земун]]), преко извесног броја зграда у турском стилу лоцираних у старим деловима града, до најмодерније архитектуре [[Градска општина Нови Београд|Новог Београда]]. Архитектура [[19. век]]а је доста утицала на архитектонске трендове у [[Србија|Србији]], па и у Београду. Нарочито је видљив утицај [[аустро-Угарска|аустроугарске]] архитектуре [[19. век]]а. Под [[комунизам|комунизмом]], већина кућа је грађена брзо и јефтино, што је довело до [[архитектура брутализма|бруталистичке архитектуре]] блокова Новог Београда подигнутих у првим деценијама након [[Други светски рат|Другог светског рата]].
 
 
==Саобраћај==
 
{{Главни чланак|Саобраћај у Београду}}
 
[[Слика:Beo trolejbus 00.jpg|мини|десно|Тролејбус у саобраћају]]
 
 
У целини гледано,саобраћај у Београду је конфузан. Београд има само један аутопут у правцу исток запад (који преко моста Газела повезује Нови Београд са старим делом града) док нема ни једну брзу саобраћајницу у правцу север-југ. Постојећи мостови су недовољни и са малом пропусном моћи (посебно [[Savski most (Beograd)|стари мост на Сави]]).
 
 
Београдски јавни превоз је заснован на [[аутобус]]ком (112 линија), [[трамвај]]ском (12 линија) и [[тролејбус]]ком (8 линија) саобраћају.<ref>[http://www.gsp.co.rs/statistika1.htm ГСП "Београд" - Статистика]</ref>
 
 
Градски аутобуски, трамвајски и тролејбуски саобраћај обавља Градско саобраћајно предузеће. На појединим линијама саобраћају и приватни превозници. [[Београдска приградска насеља]] повезана су ауто превозником „Ласта“. Београд такође има и регионалну железничку мрежу [[Беовоз]] којом управљају ЈП [[Железнице Србије]].<ref>[http://www.yurail.co.yu/mreza_beovoz.htm Железнице Србије - Беовоз]</ref>
 
 
Београдска [[приградска железница]], названа [[Беовоз]], има 5 линија које повезују предграђе са центром. Ова железница се разликује од класичног метроа по томе што има уобичајене (а не лаке) путничке вагоне и што саобраћа са релативно малом фреквенцијом (за разлику од правог метроа који саобраћа сваких неколико минута). [[Београдски метро]], који се планира још од [[1950]], предвиђао је у првој фази две линије и у перспективи мрежу од девет линија градског и регионалног метроа, али није се никада почело са изградњом. У плану је изградња [[Београдски лаки метро|лаког шинског система]] до [[2008]]<ref>[http://www.beoland.com/lrt/lakimetro.asp БЕЛАМ — Дирекција за изградњу лаког метроа]</ref>. године.
 
 
Тренутно, железничка пруга и даље пролази поред Саве а многобројни индустријски колосеци заузимају вредно грађевинско земљиште. Градска главна железничка страница повезује Београд са осталим европским престоницама, као и са много других градова у Србији, а у изградњи је станица Прокоп која ће у будућности преузети улогу главног чворишта. На жалост, станица Прокоп доста је удаљена од главне аутобуске станице, што ће у будућности отежавати путнички саобраћај.
 
 
Магистрални и [[аутопут]]еви су повезани са [[Нови Сад|Новим Садом]] и [[Суботица|Суботицом]] на северу, [[Ниш]]ом на југу, и [[Загреб]]ом, главним градом [[Хрватска|Хрватске]] на западу, и омогућују лак прилаз [[аутомобил]]ом већим градовима у региону.
 
 
Београдски [[аеродром Никола Тесла Београд|аеродром „Никола Тесла“]], међународног карактера, налази се у близини [[Сурчин]]а на 18 километара од Београда. На аеродрому се налази 18 канцеларија страних авиокомпанија и неколико рентакар компанија. Број путника од 2000. до 2004. достигао је број од 2 милиона. Нажалост, аеродром није повезан лаким железничким саобраћајем са центром града и на аеродрому не постоји ни један хотел. Између центра града и аеродрома саобраћа аутобус сваких пола сата. Такси саобраћај је нерегуларан. <ref> [http://www.danas.co.yu/20050520/ekonomija1.html Данас - Регионални центар путничког и карго саобраћаја], 20. мај 2005</ref>
 
 
[[Спортски аеродром]] „13. мај“ налази се на левој страни аутопута Београд - Нови Сад, гледано из правца Београда, паралелно са пругом, 500 метара пре скретања за Батајницу.
 
 
Пошто се град налази на ушћу две главне реке, [[Дунав]]а и [[Сава (река)|Саве]], Београд има неколико [[мост]]ова — два главна су [[Бранков мост]] и [[Gazela (most)|Газела]] и оба повезују центар града са [[Градска општина Нови Београд|Новим Београдом]]. Најдужи мост је [[Панчевачки мост]], који повезује Београд са Банатом.
 
 
[[Лука Београд]] се налази на Дунаву и намењена је првенствено промету роба, док је пристаниште на Сави намењено туристичким бродовима.<ref>[http://www.port-bgd.co.yu/sr/istorijat.htm Лука „Београд“ - Историјат и положај]</ref>
 
 
== Знаменитости ==
 
[[Слика:VukovaZaduzbinaBeograd.JPG|мини|десно|Зграда Вукове задужбине]]
 
Међу страним и домаћим туристима најпознатије знаменитости Београда су:
 
*[[Авала]] (излетиште),
 
**[[Авалски торањ]]
 
*[[Калемегдан]]
 
**[[Београдска тврђава]]
 
**[[Стамбол капија]]
 
**[[Победник (споменик)]]
 
*[[Стари двор]]
 
*[[Београђанка]]
 
*[[Сава центар]]
 
*[[Кућа цвећа]] (маузолеј) [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]
 
*[[Винча - Бело брдо (археолошки локалитет)|Винча – Бело брдо]]
 
*[[Скадарлија]]
 
 
== Занимљивости о Београду ==
 
=== Познати о Београду ===
 
{{Викицитат|Београд}}
 
{{цитат3|''Дошавши, нађох најкрасније место од давнине, превелики град Београд, који је по случају разрушен и запустео, сазидах га и просветих пресветој Богоматери.''|[[Стефан Лазаревић|Деспот Стефан Лазаревић]]<br /> (при проглашењу Београда за престоницу 1403. године)}}
 
 
{{цитат3|''Небо је над Београдом пространо и високо, променљиво а увек лепо; и за зимских ведрина са њиховом студеном раскоши; и за летњих олуја када се цело претвори у један једини тмурни облак који, гоњен лудим ветром, носи кишу помешану с прашином панонске равнице; и у пролеће кад изгледа да цвате и оно, упоредо са земљом; и у јесен кад отежа од јесењих звезда у ројевима. Увек лепо и богато, као накнада овој чудној вароши за све оно чега у њој нема и утеха због свега што не би требало да буде. Али највећи раскош тога неба над Београдом, то су сунчеви заласци. У јесен и у лето они су пространи и јарки као пустињске визије, а зими пригушени тмастим облацима и рујним маглама. А у свако доба године врло су чести дани кад се огањ тога сунца које залази у равници, међу рекама под Београдом, одбије чак горе у високој куполи неба, и ту се преломи и проспе као црвен сјај по разасутој вароши. Тада сунчано руменило обоји за тренутак и најзабаченије углове Београда и одблесне у прозорима и оних кућа које иначе слабо обасјава.''|[[Иво Андрић]]}}
 
 
{{цитат3|''Ти, међутим, растеш, уз зорњачу јасну,<br>
 
са Авалом плавом у даљини, као брег.<br>
 
Ти треприш, и кад овде звезде гасну,<br>
 
и топиш, ко Сунце, и лед суза, и лањски снег.<br>
 
У Теби нема бесмисла, ни смрти.<br>
 
Ти сјајиш као ископан стари мач.<br>
 
У теби све васкрсне, и заигра, па се врти,<br>
 
и понавља, као дан и детињи плач.<br>
 
А кад ми се глас, и очи, и дах, упокоје,<br>
 
Ти ћеш ме, знам, узети на крило своје.''|[[Милош Црњански]]<br>
 
(Ламент над Београдом)}}
 
 
{{цитат3|''Ко је имао среће да се јутрос пробуди у Београду, може се сматрати да је за данас довољно постигао у животу. Свако даље инсистирање на још нечему, било би нескромно.''|[[Душко Радовић|Душан Радовић]]}}
 
 
===Имена кроз историју===
 
{{Викиречник|Београд}}
 
{| border="1" cellpadding="2" cellspacing="0" style="margin: 10px 0 10px 25px; background: #f9f9f9; border: 1px #AAA solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; float: center;"
 
|-
 
! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | име
 
! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | објашњење
 
|-
 
| -{Singidūn(on)}-
 
| келтско име града
 
|-
 
| [[Сингидунум|Singidūnum]]
 
| романизовано келтско име
 
|-
 
| -{Београд, Beograd}-
 
| словенско име, превод старог келтског; први пут се јавља 878. у писму Папе Јована VIII цару Борису Бугарском
 
|-
 
| Биоград на Дунаву
 
| Старо [[Хрватски језик|хрватско]] име
 
|-
 
| -{Alba Graeca}-
 
| латинизирано име града
 
|-
 
| -{Alba Bulgarica}-
 
| латинизирано име града током бугарске владавине
 
|-
 
| -{Fehérvár}-
 
| [[Мађарски језик|мађарско]] име
 
|-
 
| -{Weißenburg}-
 
| [[Немачки језик|немачко]] име
 
|-
 
| -{Castelbianco}-
 
| [[Италијански језик|италијанско]] име
 
|-
 
| -{Nandoralba}-
 
| у [[средњи вијек|средњовековној]] Мађарској до [[14. век]]а
 
|-
 
| -{Nándorfehérvár}-
 
| у средњовековној Мађарској
 
|-
 
| -{Landorfehérvár}-
 
| у средњовековној Мађарској
 
|-
 
| -{Veligradon}-
 
| [[Византијско царство|византијско]] име
 
|-
 
| -{Veligradi, Βελιγράδι}-
 
| [[Грчки језик|грчко]] име
 
|-
 
| -{Dar Ul Jihad}-
 
| [[Османско царство|османлијско]] име, значи ''Кућа рата''
 
|-
 
| -{Belgrat}-
 
| [[Турски језик|турско]] име
 
|-
 
| -{Prinz Eugen Stadt}-
 
| [[Нацизам|нацистичко]] име
 
|-
 
|-{Белград}- руско име
 
|}
 
<br>
 
 
=== Побратимљени градови и међународна сарадња ===
 
Београд је побратимљен са следећим градовима:<ref>[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1225693 Град Београд - Међународна сарадња]</ref>
 
{|width="100%" style=background:transparent
 
|valign="top"|
 
* {{ЗД|ВБ}} {{ЗД|ЕНГ}} [[Ковентри]] ([[Уједињено Краљевство]]) — град близанац од 1957.
 
* {{ЗД|ИЗР}} [[Тел Авив]] ([[Израел]]) — град побратим од 1990.
 
* {{ЗД|АУТ}} [[Беч]] ([[Аустрија]]) — град побратим од 2003.
 
* {{ЗД|САД}} [[Чикаго]] ([[Илиноис]] у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]) — град побратим од јуна 2005.
 
* {{ЗД|ПАК}} [[Лахор]] ([[Пакистан]]) — град побратим од јуна 2007.
 
|}
 
 
Остале форме сарадње и градског пријатељства сличне братимљењу:
 
{|width="100%" style=background:transparent
 
|valign="top"|
 
* {{ЗД|ГРЧ}} [[Атина]] ([[Грчка]]) — Споразум о пријатељству и сарадњи, новембар 1966.
 
* {{ЗД|ИТА}} [[Рим]] ([[Италија]]) — Споразум о пријатељству и сарадњи, октобар 1971.
 
* {{ЗД|НЕМ}} [[Берлин]] ([[Немачка]]) — Споразум о пријатељству и сарадњи, новембар 1978.
 
* {{ЗД|КИН}} [[Пекинг]] ([[Кина]]) — Споразум о сарадњи, октобар 1980.
 
* {{ЗД|ИТА}} [[Милано]] ([[Италија]]) — Меморандум о споразуму, програм „Град до града“, новембар 2000.
 
* {{ЗД|ШПА}} [[Мадрид]] ([[Шпанија]]) — Споразум о сарадњи, мај 2001.
 
* {{ЗД|УКР}} [[Кијев]] ([[Украјина]]) — Споразум о сарадњи, мај 2002.
 
* {{ЗД|РУС}} [[Москва]] ([[Русија]]) — Програм о сарадњи 2003/2004, децембар 2002.
 
* {{ЗД|ХРВ}} [[Загреб]] ([[Хрватска]]) — Писмо о намерама, октобар 2003. <small> (потписан заједно са Љубљаном)</small>
 
* {{ЗД|СЛО}} [[Љубљана]] ([[Словенија]]) — Писмо о намерама, октобар 2003. <small>(потписан заједно са Загребом)</small>
 
* {{ЗД|БИХ}} [[Бања Лука]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — Споразум о сарадњи, 2005.
 
* {{ЗД|МАК}} [[Скопље]] ([[Република Македонија]]) — ''Писмо о намерама, јун 2006.''
 
|}
 
 
===Награде===
 
Град Београд је примио разне домаће и међународне ордене и признања, укључујући [[Медаља части|Медаљу части]], [[Ратни крст]], [[Карађорђеа звезда|Карађорђеву звезду са мачевима]], и [[Орден народног хероја|Орден народног хероја Југославије]]<ref>[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=201227 Град Београд - Чињенице о Београду (примљене награде)]</ref>. Дана [[13. март]]а [[2006]]. часопис „[[Фајненшл тајмс|Фајненшел тајмс]]“ из [[Лондон]]а наградио је Београд титулом „Град будућности Јужне Европе“.<ref>[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1223834 Београд - Град будућности у Јужној Европи]</ref>
 
 
===Београд у видео игрицама===
 
Београд се појављује и у популарној рачунарској видео игри [[Battlefield 2142.]] коју прави [[EA Games]]. Терен на коме се игра је мапа Београда и представља [[Европска унија|Европску унију]] која се бори против пан-азијских јединица након великог футуристичког [[Ледено доба|леденог доба]].
 
 
У игри -{Half-Life 2}-, зграда Народне скупштине Републике Србије је адаптирана у град Сити 17 у којем се одиграва радња ове игре. Зграда се у игри зове Овервоч нексус. Такође, споменик Кнезу Михаилу Обреновићу се појављује у истој игри.
 
 
=== Види још ===
 
{{портал}}
 
*[[Белгрејд (вишезначна одредница)|Белгрејд]]
 
*[[Белгород]]
 
 
== Даље читање ==
 
* [[Милорад Павић]]: Кратка историја Београда; Дерета, 2000, ISBN 8673461170
 
* [[Јасмина Тешановић]]: Дневник политичког идиота: Нормалан живот у Београду; Cleis Press 2000, ISBN 1573441147
 
* Florence Levinsohn: Belgrade; Ivan R. Dee, 1995, ISBN 1566630614
 
* Andrew Archibald Paton: [http://pge.rastko.net/dirs/1/6/9/9/16999/16999-h/16999-h.htm Servia, the youngest member of the European family: Or, A residence in Belgrade, and travels in the highlands and woodlands of the interior, during the years 1843 and 1844.]; Longman, Brown, Green and Longmans, 1845
 
 
== Референце==
 
{{рефлист|2}}
 
 
== Спољашње везе ==
 
{{commons|Beograd}}
 
{{Wikitravel|Belgrade}}
 
*[http://www.beograd.rs/ Званични сајт Града Београда] {{sr}}, {{en}}, {{de}}
 
*[http://www.tob.co.rs/ Туристичка организација Београда] {{sr}}, {{en}}
 
*[http://www.planplus.co.rs/ ПланПлус - електронска мапа]
 
*[http://www.antikvarne-knjige.com/fotografije/beograd_foto.html Београд на старим фотографијама] {{sr}}
 
*[http://www.bgview.net/ Фото-галерија Београда] {{en}}
 
*[http://vremenska-prognoza.srbijauzivo.co.yu/ Временска прогноза]
 
*[http://www.eko.bg.gov.yu/ Секретаријат за заштиту животне средине Града Београда] {{sr}}
 
*[http://web.mit.edu/most/www/ser/Belgrade/architecture.html Архитектура Београда] {{en}}
 
*[http://www.beobuild.net Беобилд - Праћење градилишта, архитектура и урбанизам у Београду] {{sr}}
 
*[http://www.bemus.co.yu/ БЕМУС - Београдске музичке свечаности] {{sr}}
 
*[http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=729662/ Београдска сецесија] {{sr}}
 
{{градови у Србији}}
 
{{окрузи}}
 
{{Европски главни градови}}
 
{{Градови-хероји СФРЈ}}
 
{{Изабрани}}
 
 
[[Категорија:Београд|*]]
 
[[Категорија:Главни градови]]
 
 
{{Link FA|en}}
 
{{Link FA|fr}}
 
{{Link FA|hu}}
 
 
[[af:Belgrado]]
 
[[am:በልግራድ]]
 
[[ar:بلغراد]]
 
[[ast:Belgradu]]
 
[[az:Belqrad]]
 
[[be:Горад Белград]]
 
[[be-x-old:Бялград]]
 
[[bg:Белград]]
 
[[br:Beograd]]
 
[[bs:Beograd]]
 
[[ca:Belgrad]]
 
[[crh:Belgrad]]
 
[[cs:Bělehrad]]
 
[[cu:Бѣ́лъ Гра́дъ · Срь́бїи]]
 
[[cv:Белград]]
 
[[cy:Beograd]]
 
[[da:Beograd]]
 
[[de:Belgrad]]
 
[[diq:Belgrad]]
 
[[dsb:Běłogrod]]
 
[[el:Βελιγράδι]]
 
[[en:Belgrade]]
 
[[eo:Beogrado]]
 
[[es:Belgrado]]
 
[[et:Belgrad]]
 
[[eu:Belgrad]]
 
[[fa:بلگراد]]
 
[[fi:Belgrad]]
 
[[fo:Beograd]]
 
[[fr:Belgrade]]
 
[[frp:Bèlgrade]]
 
[[ga:Béalgrád]]
 
[[gd:Belgrade]]
 
[[gl:Belgrado]]
 
[[gv:Belgraaid]]
 
[[he:בלגרד]]
 
[[hi:बेलग्रेड]]
 
[[hr:Beograd]]
 
[[hsb:Běłohród]]
 
[[ht:Bèlgrad]]
 
[[hu:Belgrád]]
 
[[hy:Բելգրադ]]
 
[[id:Beograd]]
 
[[io:Belgrade]]
 
[[is:Belgrad]]
 
[[it:Belgrado]]
 
[[ja:ベオグラード]]
 
[[jv:Beograd]]
 
[[ka:ბელგრადი]]
 
[[ko:베오그라드]]
 
[[ku:Belgrad]]
 
[[kv:Белград]]
 
[[la:Belgradum]]
 
[[lb:Belgrad]]
 
[[lij:Belgraddo]]
 
[[lmo:Belgrad]]
 
[[lt:Belgradas]]
 
[[lv:Belgrada]]
 
[[mk:Белград]]
 
[[ml:ബെല്‍ഗ്രേഡ്]]
 
[[mr:बेलग्रेड]]
 
[[mt:Belgrad]]
 
[[nds:Belgrad]]
 
[[nl:Belgrado]]
 
[[nn:Beograd]]
 
[[no:Beograd]]
 
[[nov:Beograd]]
 
[[oc:Belgrad]]
 
[[os:Белград]]
 
[[pl:Belgrad]]
 
[[pms:Belgrad]]
 
[[pt:Belgrado]]
 
[[qu:Beograd]]
 
[[ro:Belgrad]]
 
[[roa-rup:Biligrad]]
 
[[ru:Белград]]
 
[[sah:Белград]]
 
[[scn:Belgradu]]
 
[[se:Belgrad]]
 
[[sh:Beograd]]
 
[[simple:Belgrade]]
 
[[sk:Belehrad]]
 
[[sl:Beograd]]
 
[[sq:Beogradi]]
 
[[sv:Belgrad]]
 
[[sw:Belgrad]]
 
[[ta:பெல்கிறேட்]]
 
[[tg:Белград]]
 
[[th:เบลเกรด]]
 
[[tr:Belgrad]]
 
[[ty:Beograd]]
 
[[ug:بېلگراد]]
 
[[uk:Белград]]
 
[[vec:Belgrado]]
 
[[vi:Beograd]]
 
[[vo:Beograd]]
 
[[war:Belgrade]]
 
[[wo:Belgrad]]
 
[[wuu:贝尔格莱德]]
 
[[yi:בעלגראד]]
 
[[zh:贝尔格莱德]]
 
[[zh-min-nan:Belgrade]]
 
[[zh-yue:貝爾格萊德]]
 

Верзија на дан 13. април 2011. у 19:42 ч.