Избори за председника Србије

Извор: Нециклопедија
Датум измене: 12. јануар 2008. у 22:04; аутор: Cap'n Nobeard (разговор | доприноси) (New page: '''Председнички избори у Србији''' представљају фестивал српске народне новокомпоноване музике, који се...)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Иди на навигацију Иди на претрагу

Председнички избори у Србији представљају фестивал српске народне новокомпоноване музике, који се традиционално одржавају скоро сваке друге године. Нешто попут контратега Беовизији, с тим да нико од досадашњих победника није успео да оде на европска одмеравања снага. Вероватно што Европа не воли народну музику, шта ли. Због слободнијих текстова, окренут је само пунолетној публици.

Историјат фестивала

Историја је забележила много сличних манифестација које претендују за титулу првобитног, из ког је настао и овај (у последње време не претерано популаран) фестивал. Иначе супротстављени ставови ауторитета и стручњака се слажу око тога да је све почело 9. децембра 1990. године.

09.12.1990.

На првом демократском фестивалу, учествовало је 32 извођача, а убедљиву победу односи кантаутор у успону, Слободан Милошевић (иначе, велики ученик рокера познатог под уметничким именом Maršal), и то на велико задовољство једног дела очаране публике и једнако избезумљеног жирија. Главна награда првог фестивала, златни микрофон, је, управо због велике популарности, био замењен вишегодишњим уговором и скоро неограниченим располагањем државном имовином средствима за компоновање и продукцију песама. Сасвим разложно, музички критичари ову еуфорију пореде са оном коју су некада изазивали Битлси. Славу младог уметника није успео да помути ни један од супарника на фестивалу, присталица изворног мелоса, Вук Драшковић, а велики концерт, одржан 9. марта 1991. године пролази неславно, због недовољно места за седење и стајање, те малог броја карата.

20.12.1992.

Као већ установљени композитор и победник на претходном фестивалу (а све због незадрживог налета огромне испирације и љубави према својој публици) организује нови, модернизовани фестивал. Како је мало ко (сем најверније публике) очекивао нови фестивал, број извођача је био мањи него на претходној манифестацији – само седам. Седам тамбураша, седам самураја, седморица младих, величанствених, седам патуљака (без Снежане)... Инспирација и верност публике учинише своје – млади аутор опет победи (иако је главни претендент за титулу златног микрофона, Милан “Миланче” Панић, успео да дирне срца једног дела српске публике, и то новим, хибридним музичким правцем – турбо фолком).

1997.

Трећи, по много чему контроверзни фестивал, одржан је 1997. године. Нервозна публика се ужелела нових песама, појавило се много нових извођача, а некадашњи фаворит, Слободан Милошевић, сада се појављује у улози композитора (због других уговорних обавеза, које су му браниле наступе), али и организатора наступа (публика не реагује због сукоба интереса). Због недовољног броја продатих улазница (стручњаци тврде да се то десило јер није наступао победник ранијих фестивала), фестивал је одржан два пута. Победник првог фестивала одржаног 1997. године, Војислав “Шеки” Шешељ, није дошао до златног микрофона јер се сумњало да су се чланови жирија допинговали због недовољно гласова разочаране публике, па се фестивал поновио неколико недеља касније. Разочарани неуспехом, неки од извођача су се повукли и прешли у друге музичке воде, а Шеки, жељан славе, покушава опет, на поновљеном фестивалу. И не успева, јер побеђује до тада непознати извођач, Милан “Микица” Милутиновић.

2002.

Десет извођача, десет сличних, али жанровски разноврсних композиција. Мало попа, мало изворне, а нешто више новокомпоноване народне музике, и пензионисање кантаутора Милошевића годину дана пре новог фестивала. Изгледа да је све то збунило љубитеље добре мелодије, јер хале осташе празне, а жири беспослен. Организатори покушаше поново (који месец касније), али публике није било у довољном броју.

2003.

Видети претходни пасус

Познати извођачи и легенде фестивала

Учесталост одржавања

Завештање фестивала

Председнички избори у Србији су, за кратко време свог постојања, оставили велики траг на менталној слици просечног становника Србије. А и оних испод и изнад просека. на музичкој сцени. Заувек ће се памтити хитови попут: Од избора два путића, Стани, стани, избор водо, и многих других.