Slaviša Bukvić

Izvor: Нециклопедија
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Slaviša Bukvić u osnovnoj školi.

Slaviša Bukvić (rođen 15. decembra 1969. u Mojmilovu kod Čibutkovice) je superpopularni estradni umetnik (mada ga neki nazivaju i pevačem), berač vodokotlića, instruktor podvodnog heklanja, degustator antifriѕa i jedna od najsvetlijih "kulturnih" figura u Srbiji s kraja HH i početka HHI veka. Njegov karakter je pretežno zemljoradnički i stočarski, premda koincidira i sa pijačno-mešetarskim. On je prepoznatljiv po brojnim hit-pesmama, šeretskom osmehu, večitim bećarskim brcima i simpatičnoj uzrečici "Tak' se dela u mog sela". Između muzičkih stručnjaka se vodi polemika o tome da li je Slaviša najveća narodna zvezda ili pak ratar sa potencijalom superstara. Jedno je sigurno - narod ga voli (ovo verovatno i najbolje objašnjava dobru prodaju kugličnih ležajeva s njegovim likom).

Mlados'[uredi]

Neko vreme pre rođenja Slaviše Bukvića izmišljen je točak, ali to nema veze s temom članka.

Za Slavišu Bukvića se zna da je imao srećno detinjstvo, okružen ljubavlju i patlidžanima. Nagađa se da li je rođen s brkovima, jer u javnost do sada nije dospela ni jedna slika na kojoj je uslikan bez njih (i bez slinobrisa u džepu od sakoa, što je manje važno). Od malena je pokazivao da obrazovanje nije njegov pravi put, iako bistrog seljačkog uma. On je sve to kompenzovao radom na menadžerisanju patlidžana. On je u svojoj prvoj godini agrikulturisanja beležio u proseku 317,4 ubrana patlidžana za prosečno 15,8 minuta provedenih na njivi. Sa ovakvim impozantnim brojkama nastavio je i u daljem razvoju što je rezultovalo trostrukim dobijanjem godišnje titule po imenu "Zamalo MVP patlidžanskih manipulacija svrljiškog okruga". Ovakav uspeh nije prošao nezapaženo ni kod čelnika pijace u Mojmilovu koji su odmah primetili njegovu marljivost, šeretsku personu i nepogrešivu intuiciju da odabere kombajn koji troši najmanje kerozina (u to vreme je benzin bio skup, pa se stanovništvo odlučivalo na jeftiniju varijantu korišćenja kerozina koji se tada još uvek dobijao prokuvavanjem cvekle). Ubrzo zatim, mladi Bukvić dobija stalan posao na tezgi s lubenicama. Ovo je značilo manje rada na njivi, a više vremena da upotrebi svoje šarmerske sposobnosti i smisao za advertajzing. Zabeležena je nenormalna prodaja lubenica, a polako su i krenule priče o Slavišinom ljubavničkom životu koji je bio i te kako aktivan (ukoliko danas u Mojmilovu i okolini sretnete neobično velik broj ljudi s crnim brkovima i šeretskim osmehom, svaka slučajnost je namerna). Zna se da je on bio mašala bećar, ali je u svim kasnijim intervjuima vešto izbegavao odgovor na pitanje "Da li je istina da seljak prvi put ono radi s ovcom?" Takođe, jako mlad se i prvi put oženio devojkom iz susednog sela. Brak se okončao posle nešto jače od godinu dana jer on nije mogao više da podnese njenu naviku da trese mrve sa stoljnjaka u kadu umesto kroz prozor. Da sve ne bude kako Milka Canić zapoveda, turbulencija je došla i u Slavišin idilični život. Početkom devedesetih, kada u Srbiji nastupa veliko sranje, pojavljuje se pijačna stečajna mafija na čelu sa mladim filozofom Draganom Markovićem - Palmom i Slavišina pijaca odlazi u stečaj, a on ostaje bez posla. Uporedo s tim, hiljade nezadovoljnih dabrova, revoltirane činjenicom da se "Teletabisi" više ne prikazuju na TV-u, uništavaju useve širom zemlje. Tako ovaj šereta počinje bitku za bolji život.

Estrada[uredi]

Njegov pevački talenat prvi je otkrio izvesni Lazo Glavan, vlasnik kafane "Koska u loju" koja se nalazi na izlazu iz Mojmilova. Naime, Slaviša se kod ovog gazde zaposlio kao nadničar za razne poslove (najčešće one s magarcem). Gazda Lazo ga je jednog prepodneva začuo kako pevuši čuveni hit Puniše Džukića "Upao mi lebac u musaku" dok je zavrtao sijalicu u čučavcu. Od tad je Slaviša dobio posao kao zabavljač, pevač i menjač gumica od slavine petkom i subotom uveče. Njegovi nastupi isprva nisu bili toliko vizuelno atraktivni, s obzirom da je on voleo da baci akcenat na svoje glasovne mogućnosti, ali su, bez obzira, privlačili mnogo publike. Dozu ekscentričnosti polako su počeli da uvode momci koji su s njim svirali kao prateći bend oblačeći se u radijatore i vitlajući crevima od usisivača iznad glava dok bi trajale a-capella deonice. Takođe, brojni Slavišini prijatelji nudili su se kao šou ispomoć ovom pevaču u usponu - tako su pored Slaviše i benda nastupali često i samospaljivači, suicidni botaničari, manijaci i različite vrste sličnih umetnika. Ali za proboj ovog pevača na veliko tržište zaslužan je lovac na talente, estradni menadžer i sam pevač po zanimanju, čovek po imenu Šefćet Pancer - Crnjo.

Šefćet Pancer - Crnjo. On je gospodin zaslužan za proboj Slaviše Bukvića na muzičku pijacu.

On je u kafanu gazde Laza Glavana navratio sasvim slučajno (kolaju čaršijske priče da je te noći jurio za odbeglim kamionom cvekle, ali koga briga, ionako je to samo crnac...) On je Slavišu odveo u Beograd i u najgore vreme 1993. obezbedio mu ugovor sa muzičkim magnatom, kućom "Četke & metle prodakšn" (nazvane tako u čast velikog naučnika Nikole Šećeroskog). Te godine izlazi njegov debi album "Sejem kuruz, a droga mi niče" koji pomera granice dotadašnjeg poimanja muzike. Inovacija je bilo mnogo: što na muzičkom, što na tekstualnom planu. Slaviša Bukvić je prvi koji je uklopio u sklad hor krušaka sa harmonijskim solo deonicama na glimerici i usisivaču, dajući vrlo prepoznatljiv i kvalitetan zvuk (nalik jarećem želucu). Tekstovi, kao što sam naslov kaže, izražavali su njegovo nezadovoljstvo time što mu je oduzeto pravo da se bavi poštenim patlidžanskim malverzacijama, dok zemljom jezde (po sopstvenim rečima) "sve drogeranti što piju drogu". Ovo je Slavišu lansiralo u orbitu popularnosti, još donekle nespremnog da podnese pritisak celim brkovima. Uskoro je počeo da se kocka, ali je novca imao stalno zbog nastupa. Ipak, posle više od dve godine hazarderstva, uspeo je da se opasulji (bukvalno) kada su mu drugovi, zabrinuti njegovim ponašanjem, prosuli kazan vrelog pasulja (sa sve rebarca suva) na glavu, a potom ga izudarali ku..(kah,kah) kutlačom. Sa novom životnom energijom i novim sjajem masti na brcima 1997. ulazi u studio i snima album "Na crveno i kombajn i ambar" u kome opisuje svoje probleme s kockom i varenjem. Ovaj album pun balada i iznenađujućih upliva đuveč-poezije osvojio je nove slojeve slušalaca i penzionera. Njegova popularnost je rasla i rasla. A ni usplahirene čaršijske žene nisu mogle odoleti njegovom šeretskom osmehu, pa se u to vreme dovodio u vezu s mnogim džet-set personama i ostalim polusvetom. U leto 2000. snima album "Najbolje volem surf na Drinu". Ovde već srećemo poeziju hedonističkog izraza. Uostalom, sve je tu - surf, reka, piće, kamenjar, žene, cvikcangle, ajvar.... Iz ovog perioda ostaje lepo sećanje kada je održao niz pokretnih koncerata, vozeći se na traktoru ulicama gradova pevajući i usput deleći svežu zelen oduševljenoj publici. Međutim, postaje i meta tračeva, kao na primer da je povezan sa podzemnom grupom koja drži monopol nad salmonelom u podunavskim pekarama. To njega nije doticalo i on je na krilima popularnosti nastavio da hara estradom, devojačkim sobama i valjaonicama bakra. 2004. godina predstavlja mali žanrovski iskorak u Slavišinom stvaralaštvu nagovešten albumom "Dabog da te server kikovao". Ovo se smatra za čisto trulo-komercijalan potez kojim bi dopro do mladih naraštaja 50-godišnjaka koji su odrastali uz računare. Ali ni pesme "Sajber-seljober" i "Zaspala si na bekspejsu" nisu publiku uspele da ubede u pravu emociju. Ovo je možda i razumljivo zbog toga što je Slaviša mesecima kasnije priznao da nije nikad koristio "to sokoćalo" (kompjuter) jer je mislio da će da ga udari struja preko "one dirke s neka čudna slova" (tastatura). Pesme s ovog albuma brzo su pale u zaborav, pa je bario strinu na stare hitove. Ipak, dugoočekivani povratak korenima desio se u martu 2007. kada izbacuje album "Povrće me noćom budi" sa udarnim hitom "Na pijačnem danu". On kaže kako mu često u san dođu dani kada je bio zverka na mojmilovačkoj pijaci i kako će jednog dana deo svoje ušteđevine uložiti u slično kulturno zdanje.

Propratno[uredi]

Oduševljena publika na koncertu Slaviše Bukvića i Rikverc benda 2005. u Smederevu (crvena fleka na zastavi potiče od paradajza, još jednog od simbola Slaviše Bukvića)

Grupa koja prati Slavišu Bukvića od njegovih početaka se zove Rikverc bend. Sastoji se od pet članova i svi su Slavišini zemljaci i dugogodušnji prijatelji. On ih od milošte zove "međedi moji" (što zbog lepote, što zbog mirisa). Instrumentalni sastav je u krajnje klasičnoj formi: bubanj + harmonika + kutlača + burgija + fišek, međutim članovi imaju iskustva u sviranju raznih drugih instrumenata kao što su lemilica, drombulje, limena štangla, spojleri...

Nastupi su priča za sebe: ukratko - sve pršti od energije, ženskog donjeg veša, grabulja, rotkvica i razređivača za farbu. Koncert se obično otvara u mraku, zvucima turiranja traktorskog motora, onda se tuš na burgiji pojačava, mrak polako ustupa mesto blještećim reflektorima, a Slaviša i momci iz benda istrčavaju na binu obučeni u specijalno dizajnirana gumena jednodelna odela vitlajući natopljenim četkama za VC-šolju. U trenucima zanosa i ponesenosti sopstvenom slavom, Slaviša je imao običaj i da daje neke preuraljene i neprimerene izjave, kao na primer: "Ja sam veći od Ljubinka Drulovića!". Ovo je, složićete se, vredno rasprave kada je reč o fudbalskom umeću, ali kada je u pitanju crno ispod noktiju, dotični Ljubinko je još uvek neprevaziđen u većini krajeva Sveta i Čukarice.

Biologija i zakon[uredi]

Dva prirodna ekosistema Slaviše Bukvića su povrtnjački i pijačni ali se može sretati i po estradnom i mokročvornom. Slaviša Bukvić povoljno deluje na homeostazu i rad bubrega. Utvrđeno je pozadinskom analizom da na Slavišu Bukvića pozitivno reaguju ljudi i većina morskih sasa, međutim na vrste kao što su zmajevi deluje izazivanjem akutnog kamena u bubregu. Ukoliko dođe do mehaničke povrede oka izazvane Slavišom Bukvićem može se razviti trenutno slepilo ili infekcija (konjuktivitis), što se leči domaćim firnajzom noću. Slaviša Bukvić se koristi kao efikasno sredstvo za otklanjanje svraba i osipa ako se namaže na zahvaćeno mesto u sloju debljine 5 cm. Čuvati Slavišu Bukvića van domašaja ljudi starijih od četrdeset godina jer bi igrajući se mogli da udahnu ili progutaju sitne delove.

Za nanošenje telesnih povreda Slavišom Bukvićem zakon predviđa zatvorsku kaznu u trajanju od jednog bloka reklama. Ako građanin poseduje Slavišu Bukvića u svom prebivalištu dužan je da ga prijavi policiji u cilju registrovanja ili da spali svoje prebivalište zajedno sa vozilom (ukoliko ga poseduje). Od 2005. na snazi je zakon koji propisuje rigorozne kazne prema piljarnicama koji prodaju Slavišu Bukvića bez republičke akcizne markice. Krijumčari Slaviše Bukvića kažnjavaju se osmuđivanjem.

(Ne)zanimljivosti[uredi]

Slaviša Bukvić se bori na strani dobra protiv sila zla i uvek pobedi.
  • Najveći obožavatelj Slaviše Bukvića je Slaviša Bukvić.
  • Slaviša Bukvić nailazi na odobravanje Milke Canić.
  • Da Slaviša Bukvić nije rođen, danas ne bi bilo Slaviše Bukvića.
  • Da je Slaviša Bukvić rođen kao pauk imao bi osam nogu.
  • Slaviša je oženjen Gospavom Jaguzović - Bukvić. Imaju četiri sina, od čega su dve ćerke.
  • On je posvećeni pravoslavac i ima istetoviranog petla na podlaktici.
  • Jedna magijska kontroverza se vezuje za njegovo ime: ukoliko udahnete tri puta, potapšete se nogom po obrazu, uzviknete poluglasno "Slaviša Bukvić!" i skočite u bazen sa sumpornom kiselinom, postoji 99% verovatnoće da ćete umreti od posledica trovanja hranom.
  • Slaviša Bukvić može da drži levi lakat u levoj šaci, i obrnuto.
  • Slaviša Bukvić se bori na strani dobra protiv sila zla i uvek pobedi.

Nagrade[uredi]

  • Nagrada "Mitar Mirić" za najbolji stajling - 4 puta (1999, 2001, 2006, 2009).
  • Nagrada "Srebrni šiber" za najbolju pesmu godine - 7 puta (1994, 1997, 2000, 2003, 2007, 2009, 2010).
  • Nagrada "Najvispreniji brk" - 13 puta (1997 - ).
  • Nagrada "Zamalo MVP patlidžanskih manipulacija svrljiškog okruga" - 2 puta (daaavno)
  • Nagrada "Robinzon Zguzo" za najbolje dizajnirane unutrašnje džepove jeleka - jedanput (2003).
  • Nagrada "Jozef Mengele" za humanitarni rad - 3 putaj (2005, 2008, 2010).
  • Nagrada "Mikica Despotović" za masne tregere - jedanput (2002).

Diskografija[uredi]

NAPOMENA: sve navedene albume izdala muzička kuća "Četke & metle prodakšn".

Odabrani stihovi[uredi]

Izvođač: Slaviša Bukvić & Rikverc bend

Pesma: Nimfomanka (Erkondišn za moju dragu)

Album: Dabog da te server kikovao, 2004.

Izdavač: Četke & metle prodakšn


Ja sam dete seosko, s dobrom krvnom slikom,

uvek bećar bio sam, i naočit likom.

Nikad, nikad nije me zez'o libido

dok se nisam tobom takvom ja oženijo.


R: Ženo moja, živa vatro, jel da skočim s mosta?

Ni šesnejs' ti pornićara ne bi bilo dosta.

Tebi treba erkondišn marke El-Dži star,

da te malo o'ladi, kad ne mogu ja.


Poznat sam, pa mnogo žena odveć za mnom ludi,

pale su na fazon-brke i kudrave grudi;

Samo ti me jošte gledaš kao smrdljiv sir

- pa samo bi da se treskaš! E, izem ti hir...


R: Ženo moja, nimfomanko, poker-aparatu,

na tebe sam sve žetone spucao u startu.

Tebi treba erkondišn, korejski El-Dži,

da o'ladiš malo živci i hormoni zli.


Došao sam sa turneje pun energije,

mislio sam da ću s tobom pravit' orgije.

Al' od slike koju videh ostadoh izuven

- ti u kujni nasmejana merkaš mastan kulen...


R: Ženo moja, brate mili, u čemu je stvar?

Priznao sam – jeste mali, al' je tehničar.

Tebi treba erkondišn k'o izvor 'ladnoće,

ne da mene jadnog štrecaš kako ti se hoće.


Iznenada, ti se smešiš, naoštrena sva,

ne videh te tako srećnu od svinjokolja.

Al' ne stigoh ni da pitam šta ti je na umu

- ti mi dade "pilule" i zaštitnu gumu.


R: Ženo moja, šta je tebi, ne smatraj me bagrom!

Zar da sad u ovom dobu kljukam se vijagrom?!

Tebi treba erkondišn marke El-Dži star,

ako rikne – pravac servis, da otkloni kvar.