Sjedinjene Američe Države

Izvor: Нециклопедија
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Sjedinjene Američke Države
Grb SAD
Grb SAD
(Zastava) (Grb na zastavi)
Himna: The World is mine!
Moto: "SAD do Tokija preko Mačve!"
Moto 2: "Bagdad je naš!!!"
SAD mapa.png
Površina Teritorija skoro cele Severne Amerike
Broj stanovnika ?
Službeni jezici de jure:Amerikanski, Američki, Latinoamerički, Kanađanski, Meksikanski, Kineski, Mongolski
Zvanična valuta $
Glavni grad Jerusalim
Političko uređenje Demonkratija, Diktatura, Monikratorija
Mr. Prezident Georgije Žbun (I, II, III, IV, V)
Vlada Demoni
Republike
Demokratska republika Aljaska
Demokratska federativna republika Kanada
Fedearcija Amerikanskih Države
Narodna republika Meksiko
Nacionalni heroji Kauboj Bili, Bil Klinton, Pančo Vila, Čedomir Jovanović, Bil Gejts, Šiptari
Nacionalna maskota Nuklearna Bomba
F-117 "Stealth Fighter"
B-2 "Spirit"
NATO
Mekdonalds
Pica
Rat u Iraku
Ujka Sem
Novonastale države od raspadnute federacije Amerika, Meksiko, Kanadaija

Sjedinjene Američke Države (kraćeno SAD) beše nekadašnje carstvo na koje je nastalo na prostoru Amerićkog kontinenta negde 666. godnie nove ere, kada je Georgije Žbun I, začetnik dinastije Buš (Bush), krenuo u krstaški pohod protiv Iračkog sultana Sadama Huseina, koji je izvršio napad na svetu zemlju Izrael. Federaciju su činile ravnopravne republike Aljaska, Kanada, Meksiko i federacija Američkih državica. Carstvo se raspalo nakon smrti poslednjeg Žbuna 2042. Zvanični bog im je dolar.

Istorija[uredi]

Nastanak (valdavina Georgija Žbuna I i II)[uredi]

Lego postavka koja objašnjava celokupnu istoriju SAD za tri sekunde.

Istoričari tumače da je negde 666. godnie nove ere 6. juna na vlast doalzi Georgije Žbun prvi. U tom periodu već je počeo Džihad Iračana protiv Kuvajta i Izraela koji je predvodio irački sultan sadam Husein. Zatim je Papa zamolio Žbuna da pomogne svojoj braći u Izraelu, a da usput pomogne Kuvajtskim emirima da isteraju Iračane, zašta bi za uzvrat Žbun i njegova koalicija dobili naftu. Ubrzo je Georgije okupio vojsku, naoružao je i sravnio Iračane sa zemljom. Dve godine nakon pobede, Georgije prvi umire zbog trovanja Antraksom, i u sledećih pedeset godina menja ga namesništvo koje predvodi njegov kumašin Bil Klinton, sve dok njegov sin, Georgije drugi nije dovoljno sazreo da vlada državom. Po stupanju Georgiaj Žbuna drugog na presto, Osama Bin Laden, vođa arapskih boraca okupljenih u armiju pod imenom Al Kaida, napada glavnu trgovinu u američkoj varošici Novom Jorku. Tom prilikom ginu jedan marsovac, četiri kineza i dva ameriaknca. Ljut jer su uništili trgovinu u kojoj se nalazila njegova omiljena ćevapljinijca, Georgije drugi pokreće krstaški pohod na Afganistan. Dve godine kasnije, iz čiste dosade, pokreće drugi krstaškli pohod na Irak i u bitci na Tigru, ubija Sadama Huseina i uvodi svoju okupaciju u istu državu. Mnoge svetske države tom prilikom postaju veoma bliski dupeuvlakači saveznici ovoj uspinjućoj imperiji.

Objedinjenje Kanade i Meksika sa Američkim državama u SAD (valdavina Georgija Žbuna III)[uredi]

Nakon smrti Georgija Žbuna II, na vlast dolazi supruga njegovog kumašina, Hilari Klinton, koja je prema Georgijevom testamentu tu da preuzme vlast samo dok neka od njegove dve kćerke ne rodi muškog prestolonaslednika. Inače Hilari je u tom periodu bila veoam zastupljena u javnosti zbog tvrdnji da je veštica, pošto je svojim vradžbinama javno spalila Baraka Obamu. Hilari je uz pomoć njezinog muža vodila državu deset godina, sve dok Džena, kćerka Žbuna II, nije zatrudnela sa njenim suprugom, Čakom Norisom i rodila mu sina, Georgija Žbuna III. Ipak, sve do punoletstva Georgija III, to jest njegove 43 godine, državom je upravljalo namesništvo. Kada je Georgije III preuzeo vlast, država je bila u veoma lošem stanju. Ekonomija je bila katastrofalna, jer su Kinezi prevladali Evropskim tržištem, dok je rat u Iraku polako počeo da se gubi. Zatim je Georgije smislio plan kako da izvuče zemlju iz govana. Prvo je zabranio zdravstveno osiguranje, hip-hop muziku, legalizovao je narkotike, ali takođe i uveo poreze na njih. Zatim su došli ogromni porezi, centralizacija svih pedeset državica u jedinstvenu imperiju. To se veomal oše odrazilo na živote Amerikanaca. Sve pare su se slivale u Bašington i Teksas, dok su ostali delovi Imperije polako propadali. Holivud, nekadašnji centar kulturnog i javnog živopta, polako je postao jadna bedna selendra. Njujorke je postao još štrokaviji, i ubrzo su ga napustili svi belci. Ipak, ovo je dovelo do ekonomske stabilnosti. Kako bi smanjio problem manjka radne snage, Georgije Žbun III je otvorio granicu sa Meksikom i time doveo desetine hiljada Meksikanaca u Imeriju koji su postali jeftina radan snaga koja je radila za 8$ mesečno 8dok je pre toga prosečna plata u većim gradovima bila 50$). Ubrzo je ekonomska kriza pogodila i Meksiko. Kako bi održao region, Georgije je poslao armiju da okupira Meksiko i uspostavi oklupacionu vlast. Po okupacijom Američkih trupa, Meksiko je doživeo pravi preporod. Ubrzo su se na putevima pojavili točkovi, dok su mngi domovi po prvi put dobili čuda tehniek poput gasnih lampi, toalet papira i kremena. Poslče osamnaest gosdina okupacije, Meksiko je dostigao nivo razvijenosti i standarte kao u Imperiji, pa je Kongres odlučio da se ove dve države ujedine u SAD. Četiri godine nakon toga, Kanada je pristala na ultimatum, i ona je postala deo SAD.

Zvezdani Ratovi (valdavina Georgija Žbuna IV)[uredi]

Rat protiv Srbije (valdavina Georgija Žbuna V Nejakog)[uredi]

Sukob Kondolize Rajs osme i Vojislava Šešelja u Savetu Bezbednosti UN[uredi]

Pohod Ratka Mladića na Aljasku[uredi]

Bombardovanje Srbije[uredi]

Opsada Meksiko Sitija[uredi]

Arkanov napad na Los Anđeles[uredi]

Ekonomska kriza[uredi]

Pad Vašingtona i ulazak Srba, Rusa i Kineza[uredi]

Američki Građanski rat i potpuna propast SAD[uredi]

zea:Vereênigde Staeten