Fljožljnj

Izvor: Нециклопедија
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Fljošljnj je prva potpuna, čistog porekla, srpska reč koja počinje slovom „f“. Njeno značenje obavijeno je istorijskim velom tajni. Veruje se da iza nje stoji SANUD, ali to nije sasvim utvrđeno.


Istorijski pregled[uredi]

Nastanak[uredi]

Ova reč je verovatno nastala 1902. godine kada se mala grupa članova Lingivsta iz Sada Novog odlučila da pokaže udruženju iz koga su se odvojili: „Materini srpskoj“, kako su u stanju da urade nešto pametno, pa su tako konstatovali da ne postoji u srpskom jeziku ni jedna reč koja je i poreklom srpska, a da počinje na slovo „f“. Oni iz „materine srpske“ su tvrdili kako je Vuk Karadžić uopšte pogrešio kad je uveo to slovo u azbuku nešto od ovoga ima i kod onih mamlaza na Vikipediji. Stoga su smislili reč „Fljožljnj“ i dali joj značenje:

  • nikakvo;
  • misteriozno.

U Majskom prevratu[uredi]

U danima nakon Majskog prevrata, počelo je da se spekuliše kako je to tajni sastojak ovog jela. A u tome je bilo i istine: -Lazo, govori gde su, vreme ti ističe!-rekao je Vemić. -Nema ovde nikakvih tajnih prolaza, niti odaja-odvrati Laza. Ristić je za to vreme gledao zavese i na kraju se naslonio na zid. -E, baš fljožljnj!-reče i propade kroz zid, koji je krio tajni ulaz. Kralj i kraljica su se tamo krili i jeli majske prevrate. Oficiri nisu imali milosti, najpre su, siroma, navalili da se posluže, a onda kad im je kralj zato odbrusio, Vemić je uzviknuo: „Fljožljnj!“ i pobili su ih oboje...

U Prvom Svetskom ratu[uredi]

Nakon Cerske bitke, general Stepa Stepanović je pozvat na audijenciju kod kralja i unapređen u vojvodu. Tom prilikom održao je sledeći, dug, potresan i svečan govor: „Moj gospodaru, narode,... Fljožljnj!“ Na proboju Solynskog fronta, francuski general DePere je, naučivši srpski, dao sledeći signal za napad: „Mon amis, serbs, Fljožljnj u napad!“

Proglašenje Kraljevine SHS[uredi]

„U ime ova tri naroda, proglašavam Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Neka nam je Fljožljnj!“, rekao je prestolonaslednik Aleksandar.

Proglašenje Kraljevine Jugoslavije[uredi]

„U svoje ime, proglašavam Kraljevinu Jugoslaviju. Neka mi je fljožljnj!“, rekao je kralj Aleksandar.

Atentat u Marseju[uredi]

-Ali, Aleksandre, ako hoćeš da pomognemo tvoju zemlju, moraš mi reći šta je taj... Fljožljnj- rekao je francuski ministar inostranih poslova. -To je...- reče Aleksandar, kad se začuše pucnji - AAAAAHHHH!!!!-Čuvajte mi Fljožljnj!

U Drugom Svetskom ratu[uredi]

-Koja je, bogamu, ta reč?-reče drug Tito. -Druže Tito, to je Fljožljnj-nakon čega su njegove trupe napale tek formiranu Veliky Srbijy. -Koja je to čarobna reč, kojom ćemo se odbraniti, vojvodo-reče đeneral Draža. -To je... AAAA!!!-reče vojvoda i pade smrtno ranjen.

U SFRJ[uredi]

„Proglašavam Socijalističku Fljožljnjavu Republiku Jugoslaviju“- reče drug Tito na sednici.

Ova reč se gubi sve do...

NATO bombardovanje[uredi]

Pukovnik Zoltan Dani je zapazio „stelt“ avion, uneo koordinate u raketu i viknuo: „Ljudi... FLjOŽLjNj!-raketa je poletela i oborila dotični cilj. Od tada, ovoj reči se opet gubi svaki trag. Ali...

U Hari Poteru 7[uredi]

„Kada se Hari ponovo našao naspram mračnog gospodara, Voldemor je uzviknuo: „Avada Kedavra!“. Hari je bio neko vreme mrtav, ali kad je na onom svetu sreo Dambldora, koji je čitao „Istoriju Srba“ Vladimira Ćorovića, ovaj je rekao: „Nemam šta da ti kažem osim „FLjOŽLjNj!“, nakon čega je Hari oživeo i viknuo Voldemoru: „Ma Fljožljnj i ja tebi!“. Voldemor je pao mrtav...“