Humor

Izvor: Нециклопедија
Izmena od 20:01, 10. decembar 2007. od strane korisnika 213.240.15.131 (razgovor) (New page: Јасмина Буква--~~~~ Kako je nastala Srbija Mnogo pre nego {to smo dobili korupciju, Grci su imali mit po kome su Nebeska i Zemaqska Srbija bile izme{ane, pa je vladao haos. D...)
(razl) ← Starija izmena | Najnovija izmena (razl) | Novija izmena → (razl)
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Jasmina Bukva--213.240.15.131 20:01, 10. decembar 2007. (UTC)

Kako je nastala Srbija

Mnogo pre nego {to smo dobili korupciju, Grci su imali mit po kome su Nebeska i Zemaqska Srbija bile izme{ane, pa je vladao haos. Dok su srpske demokratske snage, scile i haribde, lomile kopqa oko toga kako da se stane na kraj tom haotizmu, iz istoga su se izdvojili bogiwa koja se odazivala na ime Geja, {to na bratskom gr~kom zna~i - zemqa, i bog Uran, iliti - nebo. Kao takvi, a sve u skladu sa demokratskim principima kojima i danas te`imo, wih dvoje su izrodili male bog~i}e. Ti mali bog~i}i su imali sve osobine dana{wih malih bogova, pa ne ~udi {to su im tata Uran i mama Geja tepali: "mali, na{i titan~i}i". Kad su mali titan~i}i po~eli da stasavaju, nose gajbice, preuzimaju upravne odbore, vaqaju cigarete i opojna sredstva, name{taju tendere, i vr{e druge oblike demokratske vlasti, postali su opasnost za svoje stvoriteqe, pa su ih oni kao takve zatvorili u podzemqe. Tako je pored Nebeske i Zemaqske, nastala i podzemna Srbija kao najorganizovaniji oblik demokratskog dru{tva u Srbiji kako onda, tako i danas. Kako je proticalo ono {to je i pre Ajn{tajna bilo relativno, jer se Grcima odazivalo na - hronos, a Srbima na - vreme, jedan od titana po imenu Hronos, izlazi iz podzemqa i osloba|a ostalu bra}u i sestre. Dok se Uran ra~unao koliko glasova treba da pokrade na slede}im demokratskim izborima, Hronos uspeva da mu pomrsi te ra~une, tako {to ga baca na |ubri{te istorije i raspisuje tender za izgradwu svog |ubri{ta istorije, na koje ga istim postupkom baca wegovo, ne samo ruku, delo, koje mu se odazivalo na - sine, iako se zvalo Zevs. Tako je nastala i ona na{a narodna: "Hrani psa da te ujede!" [to se ti~e nastanka srpskih Bogova, i dan danas bismo mogli da se zakunemo da se ni{ta nije promenilo i da je Gr~im mitomanima svaka na mestu. Ali kad su po~eli da nam tuma~e postanak nas kao onoga {to se danas na televiziji naziva razularenom masom, bira~kim telom, rajom, bagrom, suficitom, bedom, siroma{tvom, kolateralom bele kuge, narodom, i ostalim pogrdnim imenima, morali smo da im ka`emo istorijsko - ne. Po toj teoriji smo i kao Srbi i kao qudi nastali tako {to smo nikli iz zemqe poput masla~kova, belih rada, kopriva, korova i ostalog zeleni{a. Pa su i sami posumwav{i u ne{to tako neprikladno tvrdili da nas je titan Prometej napravio od gline, a Atina nam je udahnula du{u. Ne mo`e se re}i da nam ova ideja o bezgre{nom za~e}u Srba nije prijala. Ali, kakvi bismo mi Srbi bili kad bismo dozvolili Zevsu da na{eg stvoriteqa Prometeja, okuje gvozdenim lancima za jednu stenu na Kavkazu, i kao takvog ga servira pti~urini koja je obo`avala da mu svakog dana kqucka jetru. Mada nije daleko od istine da je tako nastala ona na{a narodna: "Pojedo{e mi xigericu." Mo`emo da poverujemo da je Prometej iz prevelike qubavi prema Srbima zastranio u krivi~no delo kra|e vatre, pa je zameriv{i se nevladinim organizacijama za za{titu divqih zveri, uhvatio diqeg bika i dao nam ga da zlostavqamo tako {to }emo ga upregnuti. Ali da ga i pored svega {to je u~inio za srpstvo, od stradalni{tva ne spasu srpski heroji i wihovi jataci, nego neki tamo Herakle, to je ne{to {to ni najve}i srpski euroskeptici ne mogu da prihvate zdravo za gotovo. Nije nam preostalo ni{ta drugo nego da se zahvalimo bra}i Grcima na bezuspe{nom bavqenu nama i na{im postawem. Na{ predsednik nije ni stigao da im se preko televizije izvine, a mi smo po~eli da razmi{qamo svojom glavom, kojom prilikom smo kao po nekom, sve do ovog trenutka, nepisanom pravilu videli svoga Boga. Kad smo napisali pravilo, ostalo je jo{ samo da ga obrazlo`imo. Dakle. Na po~etku ne be{e ni{ta. A u sred toga ni{ta be{e Bog. U sred te pusto{i, Bog se, za razliku od po{tenih Srba danas, nije mirio sa zate~enim stawem, nego se osvrnuo oko sebe u potrazi za bilo ~im {to bi imalo svojstva bogodanosti. I tako je ugledao mno{tvo srpskih Vo`dova koje je sve do jednog krasila bogomdanost. Vo`dovi su mu se prestavili ovim redom: Prvi vo|a Srba (~ije nam se ime nije ~itko urezalo u pam}ewe), ali se zna da je bio sin kneza Dervana, koji nas je, u sedmom veku, doveo na Balkan; Pa, Vi{eslav, knez (posle 780); Za wim, Radoslav, knez (osmi i deveti vek); Potom, Prosigoj, knez (822-836), sin Radoslavov. I daqe ovim redom: Vlastimir, knez (836-863), sin Prosigojev; Mutimir, knez (863-891), sin Vlastimirov; Pribislav Mutimirovi}, knez (891-892), sin Mutimirov; Petar Gojnikovi}, knez (892-917), sin Mutimirovog brata Gojnika; Pavle Branovi}, knez (917-920), unuk Mutimirov, od sina Brana; Zaharija Pribislavqevi}, veliki `upan (920-924), sin Pribislavov; Srbija pod Bugarskom (924–931); ^aslav Klonimirovi}, knez (931-960); Tihomir, knez (960–980); Qutomir, knez (980–1003); Qutomirov sin, (ime nepoznato) knez (1003–1030); Qutovit, knez (1030–1070); Vukan, `upan (1091-1112), veliki `upan (1112-1118); Gra|anski rat (1106–1120); Uro{ Prvi, veliki `upan (1143-1146), sinovac Vukanov; Uro{ Drugi Prvoslav, veliki `upan (1146-1155); Desa, `upan (1155-1162), veliki `upan (1162-1165); (?) Uro{ Drugi, veliki `upan (1156–1162); (?) Belo{, veliki `upan (1162.); Tihomir, veliki `upan (1165-1166); Stefan Nemawa, veliki `upan (1166-1196); Stefan Nemawi} (Stefan Prvoven~ani), veliki `upan (1196-1202) i (1204-1217), kraq (1217-1228); Vukan Nemawi}, veliki `upan (1202-1204); Radoslav, kraq (1228-1234); Vladislav, kraq (1234-1243); Uro{ Prvi, kraq (1243-1276); Dragutin, kraq Srbije (1276-1282), kraq Srema (1282-1316); Vladislav Drugi, kraq Srema (1316-1325), sin Dragutinov; Milutin (Uro{ Drugi), kraq Srbije (1282-1321); Stefan De~anski (Uro{ Tre}i), kraq Srbije (1321-1331); Stefan Uro{ ^etvrti Du{an, kraq Srbije (1331-1345), car (1345-1355); Uro{, car (1355-1371); Simeon Sini{a, car Epira (1359-1372); Vuka{in Mrwav~evi}, kraq (1365-1371); Marko Mrwav~evi}, kraq (1371-1395); Lazar Hrebeqanovi}, knez (1371-1389); Vuk Brankovi}, gospodar Kosova (1371-1398); Jovan Uro{, car (1372-1373), sin cara Simeona (Sini{e); Stefan Lazarevi}, knez (1389-1402), despot (1402-1427); \ura| Brankovi}, despot Srbije (1427-1456); Lazar Brankovi}, despot Srbije (1456-1458); Stefan Brankovi}, despot Srbije (1458); Stefan Toma{evi}, kraqevi} Bosne i despot Srbije (1458-1459); Srbija pod Otomanskim carstvom (1459–1804); Vuk Grgurevi}, despot Srbije (1471-1485); \or|e Brankovi}, despot Srbije (1486-1496); Jovan Brankovi}, despot Srbije (1496-1502); Ivani{ Berislav, despot Srbije (1504-1514); Stevan Berislav, despot Srbije (1520-1535); Jovan Nenad, samozvani srpski car (1526-1527); Radi~ Bo`i}, despot Srbije (1527-1528); Pavle Baki}, despot Srbije (1537); Stefan [tiqanovi}, despot Srbije (1537-1540); Jovan Monasterlija, podvojvoda Srba u Austriji (1691-1706); General Odijer, privremeni upravnik Srbije (1718-1720); Aleksandar od Virtemberga, guverner Srbije (1720-1733); \or|e Petrovi} (Kara|or}e), vo`d (1804-1813); Srbija pod Otomanskim carstvom (1813–1815); Milo{ Obrenovi}, knez Srbije (1815-1839) i (1858-1860); Milan Obrenovi}, knez Srbije (1839); Mihailo Obrenovi}, knez Srbije (1839-1842); Aleksandar Kara|or|evi}, knez Srbije (1842-1858); Stevan [upqikac, vojvoda Srpske Vojvodine (1848); Josif Raja~i}, upraviteq Srpske Vojvodine (1848-1849); Mihailo Obrenovi}, knez Srbije (1860-1868); namesnici (1868-1872): Milivoje Blaznavac, Jovan Risti}, Jovan Gavrilovi}; Milan Obrenovi}, knez Srbije (1872-1882), kraq (1882-1889); Namesnici (1889-1893): Jovan Risti}, Kosta Proti}, Jovan Belimarkovi}; Aleksandar Obrenovi}, kraq Srbije (1893-1903); Petar Prvi Kara|or|evi}, kraq Srbije (1903-1918); Milan A}imovi}, predsednik komesarske uprave Srbije 1941; Milan Nedi}, predsednik Vlade nacionalnog spasa Srbije (1941-1944); Srbija nije imala vladara (1945–1974); Dragoslav Markovi}, predsednik Srbije (1974-1978); Dobrivoje Vidi}, predsednik Srbije (1978-1982); Nikola Qubi~i}, predsednik Srbije (1982-1984); Du{an ^krebi}, predsednik Srbije (1984-1986); Ivan Stamboli}, predsednik Srbije (1986-1987); Petar Gra~anin, predsednik Srbije (1987-1989); Slobodan Milo{evi}, predsednik Srbije (1989-1997); Milan Milutinovi}, predsednik Srbije (1997-2002); Vr{ioci du`nosti predsednika/predsednice Srbije (2002-2004): Nata{a Mi}i}, Vojislav Mihailovi}, Predrag Markovi}; Boris Tadi}, predsednik Srbije (2004). Kad su srpski Vo`dovi ugledali svoga Boga, odmah su iza{li sa zahtevom da im se dodeli okru`ewe u vidu dole zemqa gore nebo, pa ovde potok tamo cvet, pa do Tokija, i sve tako u stilu srpskih posko~ica. Bog se, u ~udu, ~e{kao po onome {to je prvo sebi stvorio, a {to je poznatije kao - brada, dok su srpski vo`dovi vo`dili `estoke diskusije oko svojih zahteva: Srbiju sa Kosovom - bez Kosova, Srbija sa klimom - rasklimatizovanu, Srbiju sa Krajinom - bez Ukrajine… Srbiju, Srbiju i samo Srbiju, jer mi kad tu|e ne}emo, svoje ne damo… ako bi nam tako dragi Bog pomogao! Dojadi Bogu ta galama te on prestav{i sa ~e{kawem, u nameri da u}utka srpske vo`dove, pqesnu tako sna`no bo`jim rukama, da je izazvao ono {to se danas u nauci naziva Veliki Prasak. I tako je, mnogo pre nego i sam narod, nastala ona narodna prema kojoj je Veliki Prasak – Velika Srbija. Eto, tako je nama dragi Bog pomogao da do|emo do teritorije. Koju smo sada mogli da gubimo, dobijamo, osvajamo, izdajemo, branimo, cinkarimo, {pijamo, i na kraju bud-za{to rasprodajemo.

...nastaviće se...