Војислав Коштуница
Војислав Коштуница је у Великој Србији. Изабран је за Премијера демократским путем
Биографија[уреди]
- Датум рођења: Необавештени смо
- Место рођења: Необавештени смо
- Партија: Необавештени смо (мада се прича да воли партију покера)
- Пребивалиште: Необавештени смо
- Брачно стање: Необавештен
- Политичко стање: Необавештен.
Музичка каријера[уреди]
После дужег времена бављења музиком у андерграунд клубовима, Војислав Коштуница долази у жижу опште популарности на лето 2000. године и његова музика бива пуштана у свим виђенијим биртијама и на салашима. Дефинитивни успон његове каријере означио је пробој на прво место "Билбордове" топ-листе 24. септембра исте године са својом хит-песмом "ДОСта, бре", којом је престигао дотле непревазиђеног хитмејкера, касапина и гуруа хиперинфлације Слободана Милошевића. Кулминацију представља одржавање великог солистичког концерта 5. октобра на београдском Тргу Републике, али пошто је публике било исувше за Трг, видео-бимови били су постављени и испред зграда Скупштине и Телевизије. Он је у мејнстрим воде донео нови правац, тзв. "легалистички рок" који је у хипнотисаној публици стварао мешана осећања - жељу за моменталним пензионисањем али и изливе агресије. Чак толико да је и сам Милошевић решио "да се одмори и посвети време и поштено украдени новац унуку Марку" али тек након што је пепељаром гађао Горицу Гајевић. Осокољен успехом и брзонарастајућом базом обожавалаца године 2001. оснива групу "Тhе Kostunicas", темпераментне момке мачјег изгледа, погледа и хода. Постава ове групе обележена је честим променама чланова и њен једини константни члан био је Коштуница. Група брзо избацује боемске хитове "Нећу, нећу реваншизам" и "Трештен необавештен".
Атентат Атак на Ђинђићa[уреди]
Уследила су честа гостовања на ТВ "Наплатна телевизија Србије" као и колаборација са чувеним ди-џејем Улемеком. У пролеће 2003. група снима свој први високобуџетни видео-скот за песму "Ој, Ђинђићу, сиви тићу" чији су делови снимљени на егзотичним локацијама попут улица Шилерове и адмирала Гепрата, као и у монденском насељу Сурчин. Ова, на прво слушање весела песма, подигла је доста прашине после смрти тадашњег српског премијера због свог двосмисленог садржаја. Од оптужби о евентуалној умешаности у атентат Коштуница се није бранио, већ је отишао код Тијанића да му масира курје очи и љуби га заврат, а његов кабинет је изјавио да је "Kоштуница био у Сурчину да би дирао курчину кукуруз". У одбрану популарног шансоњера устаје и сам Тијанић који се често оглашавао у медијима гласним гроктањем.
Промена музичког правца, одумирање популарности и распад бенда[уреди]
До првих промена у саставу групе долази када члан постаје Драган Маршићанин. Он са собом доноси утицаје "готик-метала", како у звуку тако и у изгледу и имиџу, највише уз помоћ масних црних кеса испод очију. Но, овај курс се неће дуго задржати јер је из групе прво избачен Зоран Шами, због нарастајућих проблема с алкохолизмом а убрзо групу напушта и Маршићанин прихвативши уноснију пословну понуду да буде страшило на војвођанској њиви. Но, виспрени Коштуница, премда доста ганут, позива у групу Драгана Јочића, који је свирао цео арсенал инструмената – од папагајки и клешта, преко француског кључа до крстастих шрафцигера и пајсера.Али убрзо долази до смањења интересовања, губитка тржишта у Црној Гори и на Косову, а и на сцену ступају млађи певачи интересантнији публици – пре свега Борис Тадић (бивши мањекењ, популаран и у Румунији где често наступа) и Томислав Николић (вођа оркестра за погребе и сахране, писац познате севдалинке "Златан тепих а у њему рупа"). Видевши да је Мишковић однео шалу, Воја се уортачује с продуцентом Велимиром – Вељом Илићем (који је 5. октобра 2000. помогао у организацији Коштуничиног солистичког коњцерта) покушавајући да спаси своју низ клоњу тонућу каријеру у нади да ће успети још мало да крадуцка публике од својих колега певача и папучара. Али ово се показало као промашена капитална инвпестиција. Изнервиран неуспехом, магистар Илић позива људе да демократски поломе пар амбасада а он лично вија новинаре око неизграђене београдске обилазнице шутирајући их и тврдећи да "ко не разуме Гучу ће изеде говњаву папучу". Koštunj je pošten. Последња песма коју група избацује пре распада и враћања мандата марви је "Лакше магарцу без самар(џић)а" и наставља да постоји само технички.2008.
Контакти са Шешељем[уреди]
Војислав Коштуница је контактиран од стране музичке куће "СРС рекордс" који сматрају да би дует два Војислава (Шешеља и дрКоштунице) "био васпвоствањен и васпводат шивом свих свпских тевитовија".
Суђење у Хагу[уреди]
Иако га Хашки трибунал оптужио за ратне злочине,после чега је сам себе ухапсио и испоручио су га на простору републике Српске(а не СРБИЈЕ) ухапсили и испоручиле,он и даље није обавештен о томе.Иако га цео свет сваког дана гледа (Ах, како ме сви гледају) путем малих екрана како се носи са троглавом аждајом америчких плаћеника,он и даље није обавештен о томе.
Познати цитати[уреди]
“Ја сам необавештен”
“Ја сам необавештен”
“Ја сам необавештен”
“Ја сам необавештен”
“Ја сам необавештен”
“Ја сам необавештен”
“Ја сам необавештен”
“Ја сам необавештен”
“Ја сам необавештен”
“Ја сам необавештен”
“Ја сам необавештен”
“Да”